Mojoj Milici bi danas bio rođendan, napunila bi 28 godina. Imala je 16 godina kada su je ubili i ovo je njen 12 rođendan na groblju. Tu sam, na groblju u Somboru, stojim, jako je teško - kaže Svetlana Simendić, majka Milice Barašin (16), koju je ubio nepoznati muškarac u Subotici dok se 7. oktobra 2010. godine vraćala kući.
Ubica koji je devojčici prišao s leđa i prerezao joj vrat nikada nije otkriven, a njena mjka Svetlana kaže da više ne veruje da će se to uopšte ikada dogoditi.
Na svom profilu na Fejsbuku ona je juče napisala: "Moja duša sutra ima rođendan, napunila bi 28 godina, mirno počivaj Anđele majkin".
- Nisam ni čitala šta piše, ali kada vidim 2. februar duša i srce zaplaču za mojom Milicom. Nemam ništa novo da vam kažem, kao i prošle i svih prethodnih godina, ne znam ko mi je ubio dete i zašto. Ubica još uvek nije uhvaćen - kaže Svetlana Simendić za „Blic“.
Kako je rekla pre četiri meseca, na dan godišnjice ubistva „više ne ide u policiju, ne pita nikoga ništa“.
- Niko me ni ranije ništa nije pitao, niti obaveštavao. Tuga je to velika. Moje Milice više nema, to je jedino što nikada neće prestati da boli – neutešna je Svetlana.
Prišao joj je s leđa
Podsetimo, Milica je bila srednjoškolka, prelepa devojčica, puna života. Sa majkom, bakom i dekom se preselila iz Sombora u Suboticu.
Kobne oktobarske večeri se vraćala iz grada oko 21 sat. Deo puta je uvek morala da prođe sama, jer niko iz njenog društva nije stanovao u tom delu grada, iza groblja kod Dudove šume i bazena.
U ušima je imala slušalice, a kod kuće je čekala majka. Na mestu sa kojeg se vidi njena kuća s leđa joj je prišao muškarac. Nije ga primetila ni čula njegovo kretanje u blizini zbog slušalica.
Prema obdukcionim nalazima, ubica joj je prerezao vrat mesarskim nožem koji nije pronađen, utvrđeno je da je dešnjak, a povredio joj je i jagodice prstiju na ruci jer je Milica pokušala rukom da se odbrani od smrtonosnog sečiva.
Nije je opljačkao, niti seksualno uznemirio. Ubio je i pobegao.
Ubistvo Milice Barašin je jedno od najsvirepijih ubistava u našoj zemlji koje nikada nije rešeno.
