Jačanje kriminalnih grupa sa Balkana na međunarodnom tržištu trgovine kokaina dovela je do toga da svetske agencije za borbu protiv kriminala ovdašnje kriminalce danas nazivaju vodećim u ovom poslu.
Trendovi balkanskih kriminalnih grupa čiji pipci sada sežu oko cele planete opisani su u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, a pojedini delovi izveštaja tiču se i prilika među trgovcima kokaina u budućnosti.
Južna Afrika kao ključna tačka
Niz likvidacija u koje su umešani Srbi i koje se direktno dovode u vezu sa osobama sa Zapadnog Balkana, ukazuju na to da u JAR postoji nova generacija kriminalaca iz Jugoslavije koji su umešani u trgovinu drogom u Južnoj Africi.
- Do sada nije bilo nikakvih hapšenja, saslušanja i sudskih postupaka, što otežava prikupljanje bilo kakvih informacija. Međutim, Južna Afrika se pojavila kao ključna tranzitna tačka u uspostavljenim putevima droge koje karteli koriste za krijumčarenje kokaina, a dobro je poznato da su srpske mreže glavni akteri u kontinentalnoj trgovini kokainom - objašnjava autor u izveštaju.
Policijski izvori konsultovani u izradi ove publikacije sugerišu da se kokain doprema preko luka Port Elizabet i Durban, premešta u Gauteng gde se prepakuje, te se potom šalje na dalja odredišta.
Moguće je i da kokain putuje iz Južne Amerike u JAR i ulazi u Evropu preko Turske, ali se u izveštaju takođe navodi da postoje indicije da je Južna Afrika tranzitna tačna na putu ka unosnim tržištima "poput Australije".
- U prošlosti je bilo nekoliko hapšenja koja su sugerisala pokušaje uspostavljanja puteva droge između ove dve zemlje, poput Krejčirovog pokušaja da prebaci metamfetamin u Australiju 2013. godine i slučaja iz 2019. godine kada je otkrivena pošiljka kokaina skrivena u građevinskoj opremi poslatoj iz Južne Afrike u Australiju, a medijski izveštaji su povezivali ovaj tovar sa srpskom mafijom koja posluje u Južnoj Africi - navodi se u izveštaju.
Pored toga, postoje pokušaji da se u JAR razvije domaće tržište droge pod rukovodstvom Srba koji beli prah kupuju u Južnoj Americi i donose ga u tu državu gde ga dalje na ulice distribuira lokalno stanovništvo.
Balkanci u Latinskoj Americi
Velika potražnja i ponuda kokaina, političke i društvene prilike u zemljama Latinske Amerike, ali i dobra povezanost sa lokalnim kriminalcima ovu oblast čine vrlo primamljivom Balkancima i pretpostavlja se da će se tako nastviti u budućnosti.
- Na primer, prema jednom izvoru iz službe za borbu protv narkotika iz Ekvadora, u ovu zemlju je 2018. ušlo 160 Albanaca, od čega 20 potencijalnih trgovaca drogom, dok je jedan kolumbijski policijski izvor izjavio da su otkrili "neobjašnjiv porast" ulaska građana iz Albanije u Kolumbiju - objšanjavaju stručnjaci, dodajući da postoji mogućnost da se taj broj proširi pošto su u januaru 2020. Albanija i Gvajana (koja se graniči sa Brazilom i Venecuelom) potpisale sporazum o ukidanju viza.
U proteklih šest godina, navodi GI-TOK, u Ekvadoru je uhapšeno 24 ljudi sa područja Zapadnog Balkana. Iza rešetaka se našlo 11 Albanaca, 10 Srba, po jedan Crnogorac, Bosanac i žitelj južne srpske pokrajine (KiM).
Severna Afrika
Postoje indicije da je Severna Afrika postala novi prostor gde operišu grupe sa Balkana, otkriva autor izveštaja navodeći primere dve velike zaplene u Alžiru 2019. godine koje pokazuju da je šverc kokaina u tom regionu u porastu.
- U avgustu 2018. policija je uhapsila jedanaestoricu Crnogoraca na brodu (plovili su sa Kanarskih ostrva ka Turskoj) sa 20 tona hašiša nakon što je italijanskim jedinicama bilo sumnjivo njegovo kretanje u blizini obale Severne Afrike. Uz to, postoje indicije da se cigarete i droga švercuju preko Libije za Balkan, dok se iz Srbije u Libiju švercuje oružje - objašnjava se u izveštaju.
Jačanje "domaćih" luka
Jedna od glavnih spona između globalnih žarišta i Zapadnog Balkana ima veze sa logistikom, objašnjava se. Region je tako pozicioniran da je oduvek bio važno raskršće, na primer, trgovine heroinom balkanskom rutom ili glavno čvorište za krijumčarenje migranata.
- Negde od 2010. godine, region je postao glavno središte za trgovinu kokainom. U protekloj deceniji bilo je više zaplena u crnogorskim i albanskim lukama, kao što su Bar i Drač, što ukazuju na to da se te luke koriste za pretovar kokaina koji dolazi iz Latinske Amerike, a koji se zatim šalje na glavna tržišta u Italiji i centralnoj Evropi - navodi se.
Zaplene nešto manjih količina droge primećene su i u crnogorskim lukama. Primer je zaplena i hapšenje iz aprila prošle godine, kada je na školskom brodu "Jadran" otkriveno 56 kilograma kokaina čija je vrednost procenjena na pet miliona evra, a krajnja distanca bila Turska.
Inovacije u transportu
Najveća količina narkotika iz Južne Amerike i dalje se krijumčari brodskim kontejnerima sakrivena u tovaru svežeg voća, povrća i drugih lako kvarljivih namirnica. Upravo zbog toga što se pošiljke lako kvare, tovari se u lukama manje kontrolišu i zbog toga su primamljivi švercerima.
Međutim, u proteklih dve godine primećene su i neke inovacije, pa se sada tovari kokaina sa ugrađenim GPS prijemnicima odbacuju sa plovila, a druge ekipe ih na taj način lakše locijaru i izvlače iz vode.
Mali tereti se danas šalju i komenricajlnim letovima u Evropu, a metoda čarter letova ili "narko-aviona", kako ocenjuju autori izveštaja, relativno je nova. Podsećaju na slučaj Majkla Dokoviča, državljanina Crne Gore albanskog porekla koji je prošle godine uhapšen nakon što je zaplenjeno 600 kilograma kokaina u privatnom džetu u Bazelu.
Avion je stigao iz Urugvaja, a za potrebe leta angažovane su i stjuardese ali i putnici, kako bi sve izgledalo uverljivije.
