"Opa, gde ćeš tako skockana?", "Nešto si se prolepšala, imaš nekog, a, A!?" ili "Kolika ti je plata?": Kako da JEDNOM REČENICOM zapušite usta onima koji bi da zabadaju nos u vaš život

U Srbiji, čini se, granice privatnosti često ne postoje, a "zabadanje nosa" u tuđe stvari postalo je neka vrsta nacionalnog sporta. Iako smo se načinom života približili Zapadu, tradicionalne norme prema kojima "svako o svakome mora sve da zna" i dalje opstaju, a prema rečima sociologa vuku korene iz malih seoskih sredina gde je kolektiv bio važniji od pojedinca.

Razne ankete i rasprave na društvenim mrežama pokazuju da postoji čitav niz pitanja koja Srbima momentalno "dižu pritisak", a "Blic" vam donosi pregled najiritantnijih, uz savete kako da na njih odgovorite, a da ne pokvarite baš svaku zabavu, sedeljku, porodičnu proslavu ili neki drugi skup prepun brižnih ljubopitljivaca.

Šampion iritacije: "Kad ćeš da se udaš/oženiš?"

Pitanje koje prema istraživanjima sociologa ali i sudeći po komentarima na društvenim mrežama Srbima najviše ide na živce svakako je "Kad ćeš da se udaš/oženiš?". Stručnjaci tvrde da često čim pređete dvadesetu, na svakom porodičnom okupljanju postajete meta.

Jedan od najpoznatijih "kontranapada" objavljen na mrežama o kome se dugo pripoveda jeste onaj kada su jednom mladiću na svadbama stalno govorili: "Ti si sledeći". Kaže da je ljubopitljivcima začepio usta tako što je počeo da im uzvraća istom rečenicom, ali isključivo na sahranama. To je izazvalo salve smeha i pozitivnih komentara a mnogi su ovaj malo surov i bezobrazan "recept" preuzeli te ga, kako kažu, vrlo uspešno koriste.

Ako želite da trajno ućutkate rođake koji na ovaj način zadiru u vašu intimu, poslužite se taktikom jednog mladića koji je otkrio svoj "recept" na mrežama i koji na pitanje: "Kada ćeš da se oženiš?", penzionerima odgovara: "Kad legalizuju gej brakove". Ovaj duhoviti mladić tvrdi da nakon ovakvog odgovora obično nastupa potpuni muk.

Biološki sat pod lupom: "Kad će dete?" (i sve varijacije na slične teme)

Kada nakon venčanja pomislite da ste se konačno rešili dušebrižnika i njihovih pitanja, pritisak ne prestaje, pogotovo ne od starijih članova uže i šire porodice. Slede pitanja: "Kad će dete?", "Kad će drugo?", a ako imate više dece, ni to ne valja jer sledi čuveno: "Šta, na putu je i treće?!".

Jedna žena je nakon više porođaja iz željenih trudnoća na društvenim mrežama podelila veoma bizarno iskustvo iz porodilišta gde su je doktorke, dok se porađala četvrti put, bez trunke stida i srama pitale: "A da li je to sve od istog oca?".

Finansijski inspektori: "Kolika ti je plata?"

Stručnjaci tvrde da ovo pitanje mrzi više od polovine zaposlenih ljudi a razne rasprave na društvenim mrežama pokazale su da dok jedni misle da je to "obična informacija", drugima od ovog pitanja "pada mrak na oči".

Oni kojima smetaju "finansijski inspektori" ističu da problem nije u cifri, već u tome što takav "dušebrižnik", ili odmah počne da se žali ili hvali kako je njegova plata manja ili veća, ili odmah počne da raspreda priče kako bi on taj novac trošio. Zato savetuju da, kada vas pitaju za platu i ponude svoju pretpostavku, recimo, "imaš sigurno 80.000?"), odgovorite sa: "Pa ja ne bih radio za te pare!" i da posmatrate kako ispitivač menja boje.

Obrazovna i zdravstvena policija: "Još studiraš?" i "Kad ćeš da smršaš?"

Zadiranje u intimu uključuje i komentarisanje kilaže, ali i zdravstvenog stanja „ispitanika“ - "Vidi što si se ugojila", "Što si tako mršava?" ili "Što si tako bleda?". Često su ovakva pitanja upućena od strane članova porodice i prijatelja izraz iskrene brige ali su i dalje neprimerena pogotovo kada takvo interesovanje na nekim porodičnim okupljanjima iskažu razne tetke, strine, ujaci i drugi dalji rođaci. Njima to više služi za hranjenje ličnog ega i traženje utehe po sistemu: "Eto, nije baš meni tako loše! Neko ima i većih muka!"

Mlađe pak više "pecnu" pitanja oko školovanja, ocena i njihovog statusa na fakultetu. Stručnjaci kažu da odgovore na ovakva pitanja među osobama sa kojima ispitanici skoro i da nisu u kontaktu treba maksimalno skratiti i okrenuti "na svoju vodenicu", pa kratko pozitivnim tonom odgovoriti: "Ide", "Dobro je" ili "Javljam čim završim". Kratak odgovor obično će znatiželjnima dati do znanja da vas takva pitanja ne dotiču pa će izbeći potpitanja i preći na njima zanimljivije teme.

Kako preživeti "vruću stolicu" u gostima

Odlazak u goste, umesto opuštanja, često liči na razgovor za posao. Kako biste preživeli, stručnjaci sa društvenih mreža predlažu sledeća zlatna pravila:

Politički "mute" (mjut) predstavlja taktiku kada, ako razgovor skrene na politiku ili neprijatne teme, odmah prebacite priču na, recimo, ukusan obrok koji vam je poslužen, recept za kolače ili vremensku prognozu zato što ovakve bezazlene teme predstavljaju "bezbednu zonu".

Kada vas sateraju u ćošak privatnim pitanjima, iskusni ljudi koji ne propuštaju porodične skupove preporučuju da se odmah "setite" hitne poruke na Viberu i počnete da prepričavate neku potpuno nebitnu stvar koja vam je "baš sad javljena".

Znalci ne preporučuju i da na takvim skupovima ne ostavljate prazan prostor u tanjiru predugo, jer se automatski aktivira "baba detektor za prazan tanjir", dopuna hrane i nova runda pitanja. Najbolje je, kažu, da uvek imate bar malo hrane u tanjiru kako biste izbegli "napad". Dodaju i da je sjajan recept za eskivažu ljubopitljivaca da domaćinu ponudite pomoć oko pospremanja stola ili posluživanja. To domaćini pamte, a vama skraćuje boravak u "kritičnoj zoni" razgovora.

Šta sociolozi kažu o ovim balkanskim navikama

Sociolog Dušan Mojić smatra da ove balkanske navike i "zabadanje nosa" u tuđu privatnost vuku korene iz tradicionalne kulture vezane za male seoske zajednice. U takvim sredinama je bilo uobičajeno da svako o svakome zna gotovo sve, a svako odstupanje od "očekivanog puta" (završen fakultet, brak, deca do određene godine) okolina doživljava kao poziv na ispitivanje. Taj obrazac ponašanja se zadržao i u modernom vremenu.

- Nekada je većina ljudi živela u malim sredinama u kojima smo gotovo svi sve znali o svakome. Iako je prošlo mnogo vremena od tada i mnogo se toga promenilo, mi se i dalje tako ponašamo. Promenili smo način života i u tom pogledu približili se Zapadu, ali te tradicionalne norme i vrednosti ostaju i opstaju - kaže Mojić za "Blic".

Prema njegovim rečima, odgovor na pitanje zašto nas najviše zanimaju kad će drugi da stupe u brak i formiraju porodicu, kao i koliko zarađuju, leži u činjenici da je u Srbiji i dalje porodica ideal.

- Ovde se dobijanje potomstva povezuje sa porodicom, a naročito tako razmišljaju starije generacije. To važi i za najveći broj pripadnika mlađih generacija. I dalje se u Srbiji najveći broj dece dobija u bračnim zajednicama i u tom pogledu smo ispred drugih zemalja u regionu - objašnjava Mojić i dodaje da nismo prihvatili zapadne obrasce ni kada je reč o platama, mada radimo po zapadnom sistemu.

- Srbi ne prihvataju da postoji tržište rada i da ovde više ne važe socijalne kategorije. Ne priznaju da neko zahvaljujući efikasnosti, radu i trudu zarađuje više - zaključuje on.

Uprkos svemu navedenom, svi stručnjaci se slažu da je najbolje intimne stvari zadržati za sebe ili za članove najuže familije i prijatelje koji će biti uz vas i kada nevolja zakuca na vrata a zanemariti sve znatiželjnike koji vašim odgovorima samo hrane svoj ego i najverovatnije će ih vrlo brzo i zaboraviti jer ih zapravo često ni ne interesuju.

Najkraći savet je da na sva ovakva pitanja koja se drugih ne tiču, jednostavno odgovorite - "To se vas ne tiče".