Dragan Živić iz Niša preživeo je bombardovanje kasarne tokom NATO napada 1999. godine, pri čemu je zadobio trajno oštećenje sluha.
Tokom pandemije koronavirusa proveo je 95 dana u bolnici, od toga više nedelja u komi, i četiri puta je bio vraćen iz kliničke smrti.
Život šahovskog FIDE majstora i pedagoga Dragana Živića (59) iz Niša više podseća na scenario za holivudski film nego na običnu svakodnevicu. Njegova životna partija bila je prepuna nepredvidivih poteza, bolnih gubitaka i neverovatnih povrataka. Od noći kada je na njegovu kasarnu pala prva NATO bomba, preko 95 preteških dana u kovid bolnici i četiri kliničke smrti, pa sve do sveta apsolutne tišine i ponovnog rađanja zvuka — Dragan je dokazao da je moguće matirati i samu smrt.
Noć kada je pala bomba: "Odleteo sam nekoliko metara dalje"
Draganovi problemi počeli su 25. marta 1999. godine, kada je kao rezervni oficir i komandir čete vojne policije bio u garnizonskoj ambulanti kasarne "Stevan Sinđelić" u Nišu. Te noći, prva raketa koja je pala na Niš rikošetirala je i pogodila pravo u krov zgrade u kojoj su se nalazili.
Prisećajući se momenta eksplozije, Dragan opisuje scenu koja mu je zauvek promenila život:
"Gledao sam gde je greda i tu su bile neke školske klupe. Seo sam ispod grede. Mislio sam, rezonovao sam, ako se nešto dogodi, greda da će da me sačuva. U principu to je bio odjednom jedan strahovit udar i kad sam došao k sebi, ja sam bio nekoliko metara dalje. Sreća što je bilo tih školskih klupa... Da nije, taj talas bi nas zapljusnuo u zid".
Iako niko nije nastradao, taj strahovit udarac ostavio je trajne posledice. Draganu je tada pukla bubna opna, a njegov sluh je vremenom počeo nepovratno da bledi. Godinama se oslanjao na sve jače slušne aparate, ne sluteći da ga najteža životna bitka tek čeka.
Najteža borba sa koronom: "Kosač me je zvao prstom, ali ja nisam za tamo"
Krajem 2020. godine, usledila je drama koju retko ko preživi. Nakon zaražavanja korona virusom, Dragan je u niškom Kliničkom centru proveo čak 95 dana. Bio je u komi, ležao je bez slušnog aparata, okružen medicinskim osobljem u skafanderima koje nije mogao ni da čuje, a u prvom trenutku, ni da prepozna. U dva navrata na respiratoru je proveo 27 dana.
Tokom prvog boravka na respiratoru, suočio se sa zastrašujućim vizijama koje mu se i danas urezuju u pamćenje:
"To je verovatno bio deo kome ili sna, samo se sećam preko puta mene šest stolica i onih pet crkvenjaka sa kosom, onih kosača sede, a na trećem desno ili drugom levo užarena neka narandžasta lopta. Iza stolice ide onaj kosač, lebdi i zove me ovako prstom na tu praznu stolicu. Ja se i sada ježim kada pričam tu priču. Samo se sećam da sam onako rekao i mahnuo rukom: 'Nisam za tamo'".
Snagu da odbije taj jezivi "poziv", poznati niški šahista pronašao je u svojoj porodici.
"Prva reč koja mi je došla kada sam se probudio iz kome posle prvog respiratora bila su deca. Sve vreme mi je lajtmotiv bio deca. Moram decu da školujem, da izvedem na put, žena nije zapošljena... Deca su mi mala, moram da ih izvedem na put".
Njegova borba bila je toliko nadljudska da su ga lekari čak četiri puta vraćali iz mrtvih.
Izlazak u invalidskim kolicima i svet potpune tišine
Kada je konačno pobedio korona virus, Dragan je bolnicu napustio sa samo četrdesetak kilograma, u invalidskim kolicima i sa maskom za kiseonik koju je nosio mesecima. Ponovo je, uz pomoć prijatelja i fizioterapeuta, učio da napravi prve korake.
Međutim, život mu je zadao još jedan udarac. U aprilu 2021. godine dobio je tromb koji mu je dodatno ugrozio srce i mozak, ali i u potpunosti odneo ono malo sluha što mu je ostalo.
Uplovio je u svet apsolutne tišine, komunicirajući sa suprugom isključivo preko poruka i vodeći borbu da nastavi svoj rad sa decom u šahovskoj školi. Sve materijale je pretvarao u digitalne formate, ali je bez "žive reči" gubio onaj najvredniji pedagoški kontakt.
A onda je usledilo čudo medicine. U junu prošle godine, zahvaljujući Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja (RFZO) koji je pokrio troškove operacije od oko 20.000 evra, ugrađen mu je kohlearni implant na ORL klinici. Nakon mesec dana, kada je aparat uključen, Dragan je ponovo čuo svet oko sebe.
"Draganu je ugrađen kohlearni implant tako što je direktno je elektroda plasirana u unutrašnje uvo i on se od te operacije lepo oporavio i što je najvažnije, vratio je sluh. Nema ničeg lepšeg od toga kada nekome pomognete i kada mu vratite čulo koje je on izgubio", kaže prof. dr Dušan Milisavljević, direktor ORL klinke UKC Niš.
Dragan se seća prvog utiska kada je ponovo čuo zvuk.
"Jako je čudan bio prvi utisak. Kad sam prvi put sišao u grad, ono šušti lišće, trube automobili, zvukovi sa svih strana... Ja sam se totalno preporodio! Toliko sam pun radne energije i ideja", poverava se Dragan.
Šahovska partija na ivici života i smrti
Nakon oporavka, Dragan se punim plućima vratio svojoj najvećoj ljubavi — šahu. Ponovo sa osmehom žuri u Dečiji kulturni centar gde već decenijama stvara nove šahovske šampione. Nedavno se sa Svetskog prvenstva u šahu za gluve u Španiji, kao deo reprezentacije Srbije, vratio sa čak šest osvojenih medalja, uključujući tri pojedinačna zlata.
Gledajući unazad na sve tragedije i pobede, svestan je da ga je upravo crno-bela tabla naučila kako da preživi kada su šanse minimalne.
"Mislim da su mi sve te drame na šahovskoj tabli pomogle da ovu moju životnu dramu okončam pozitivno za mene. Jer, stvarno sam plesao na tankoj niti koja se život zove".
