Nagle promene u ishrani, poput prelaska sa posne hrane na bogate mrsne namirnice, mogu izazvati zdravstvene probleme
Svetska zdravstvena organizacija ističe da značajan procenat populacije ima intoleranciju na određene namirnice
Praznici su vreme za porodicu, slavlje i veselje, ali za obilje hrane na prazničnoj trpezi pa su mnogi od nas preterivali u iću i piću prethodnih dana. Za one koji su držali veliki božićni post juče je bio i prvi dan “udara” na stomak jer se za Božić jelo bez zadrške – pečenje, sarma, salate sa mlečnim proizvodima i jajima, kolači i torte. Istovremeno, temperature su se srozale ispod nule pa više nema ni prilike da se dodatne kalorije potroše u šetnjama, obilascima božićnih bazara i sajmova, na klizalištima, a za mnoge, koji nisu u prilici da putuju, ni na planinskim ski stazama…
Optimalni unos kalorija na dnevnom nivou, koji za muškarce iznosi oko 2.800, a za žene oko 2.000, prethodnih dana nije važio, jer istraživanja pokazuju da tokom novogodišnjih i božićnih praznika unesemo i do pet puta više hrane od one koja nam je zaista potrebna.
Posledice su često nešto što zanemarujemo – pospanost, umor, problem sa varenjem, kiselina u želucu, pa i dehidratacija. Ako se na sve to uzme u obzir i podatak SZO koji kaže da više od 20% svetske populacije ima intoleranciju na neku vrstu hrane, postavlja se pitanje – kako da se odupremo prazničnom iću i piću, odnosno da se pametno “vratimo” na mrsni jelovnik?
Osim ovog, u današnjem BLIC DAN-u daćemo vam odgovor i na pitanje kako da pametno iskoristimo višak hrane koji nam je ostao od praznika i da, umesto dodatne kupovine namirnica, napravimo nova, ukusna jela od ostataka sa trpeze.
Naša gošća je Ana Petrović, magistar farmacije i nutricionista, a naši reporter uživo za vas iz beogradskih restorana “recikliraju” praznični meni.
