Stručnjaci raspravljaju o tome koliko je Srbija energetski stabilna i koliko dugo može da izdrži uz trenutne mere
Vlada Srbije produžila je zabranu izvoza nafte i derivata i oslobodila deo dizela iz rezervi da bi zaštitila domaće tržište
Rat više nije samo pitanje fronta, njegove posledice danas osećamo u vazduhu koji dišemo i u cenama koje plaćamo. Od udara balističkih raketa, preko pojave crne kisele kiše, do glavobolje koju izazivaju nestašica i cene derivata. Globalno tržište energije ulazi u novu fazu neizvesnosti. Cene nafte i gasa skaču iz dana u dan pod uticajem geopolitičkih tenzija.
Razlog za sreću za mnoge zemlje Evrope postaje činjenica da je zagađeno “tamo kod njih”, kod nas je “čisto”. Nakon bombardovanja naftnih skladišta u Teheranu, zabeležena je visoka koncentracija štetnih materija u vazduhu, a padala i je “naftna” kiša, što ukazuje na ekstremno zagađenje.
U današnjem Blic danu, koji se emituje od 11 sati na Blic TV-u, istražujemo hoće li, ipak, klimatske promene zbog rata biti surove za sve nas kao što su finansijske? S druge strane, preti li nam energetski kolaps?
Vlada Srbije izašla je sa ozbiljnim merama - produžila je zabranu izvoza nafte i naftnih derivata do 2. aprila, a odlučeno je i da se iz rezervi pusti 40.000 tona dizela, u cilju dodatne zaštite tržišta. Dobra vest u ovoj naftnoj krizi stigla je rano jutros kada je i zvanično NIS-u produžena licenca za rad do 17. aprila.
Koliko dugo Srbija realno može da održava stabilnost cena oslanjajući se na robne rezerve? Da li je to znak stabilizacije tržišta ili signal da kriza tek dolazi? Koliko je svet danas energetski stabilan, a koliko na ivici samodestrukcije zbog izmene reljefa i klime?
O tome danas razgovaramo sa doktorom geonauka, profesorom Aleksandrom Valjarevićem i Vladanom Pavlovićem, finansijskim analitičarem.
