Devojčica iz Jagodine već dve godine boravi kod oca u Srbiji, iako je ranije živela sa oba roditelja u SAD
Otac je zadržao dete u Srbiji uz tvrdnje o zlostavljanju kod majke, dok je majka pokrenula postupak za povratak deteta u SAD
Devojčica iz Jagodine već više od dve godine nalazi se u Srbiji kod oca, nakon razvoda roditelja sa kojima je pre toga živela u Sjedinjenim Američkim Državama. Nakon dolaska u Srbiju, 2023. godine, otac je odlučio da je ne vrati majci, tvrdeći da mu se dete požalilo da u majčinoj kući trpi zlostavljanje. Nakon toga majka je pokrenula postupak za njeno vraćanje u SAD.
U međuvremenu su vođeni postupci pred sudovima u Srbiji, koji su u više navrata odlučivali o ovom pitanju, da bi na kraju Viši sud potvrdio odluku da dete treba da bude vraćeno majci. Postupak se trenutno nalazi u fazi izvršenja, ali su pokušaji primopredaje više puta odlagani zbog reakcija deteta i procena nadležnih institucija.
Prema dostupnim informacijama, u ovom postupku nije se odlučivalo o trajnom starateljstvu, već o vraćanju deteta u državu u kojoj je imalo prebivalište.
Otac tvrdi da je majka već imala zabranu prilaska detetu
Otac Ivan Milutinović za Blic televiziju tvrdi da su problemi u porodici postojali i pre razvoda, kao i da je majci ranije bila izrečena zabrana prilaska detetu zbog nasilja.
Sa druge strane, majka nije želela da da svoj komentar Blic televiziji.
- Ja sam dugo živeo u Americi, tamo sam upoznao bivšu suprugu. Venčali smo se, dobili ćerku 2018. godine. Zbog mnogih problema u braku, rešili smo da ga okončamo. Bivša supruga je 2021. godine zbog nasilja u porodici imala zabranu prilaska detetu. Devojčica je tada imala tri godine. Udarila je pesnicom u čelo, napravila joj je veliki hematom, nas je u kući isto napala i to je sve rezultiralo zabranom prilaska. Mi smo se u maju 2023. godine zvanično razveli, dobili smo podeljeno starateljstvo, gde sam ja bio primarni staratelj - tvrdi Milutinović.
On navodi da je dokumentaciju o svim tim događajima dostavio institucijama u Srbiji, ali dodaje da "nije video da su oni to uzeli uopšte u obzir".
"Majka ju je mučila, vezivala, zatvarala u mračnu sobu"
Otac tvrdi da je odluku da ne vrati dete u Ameriku doneo nakon što je, kako navodi, od deteta saznao za uznemirujuća iskustva tokom boravka kod majke. Kako kaže, cilj mu je bio da dete zaštiti i da se utvrdi njegovo stanje pre eventualnog povratka.
- Očigledno, u toj prvoj polovini 2023. godine dešavale su se strašne neke jezive scene u njenoj kući, gde je Lana boravila nedelju dana. Nedelju dana je bila kod nje, nedelju dana kod mene. Kada smo jula 2023. godine došli na odmor ovde, kao i svake godine, uz saglasnost majke, dete je kategorički odbijalo uopšte da se javi na telefon. Meni je malo to sve bilo čudno i onda sam saznao da dete ne želi više da se vraća tamo, da gleda razne stvari. Ona je opisivala "ono", da ne želi da gleda "ono", jer naravno dete sa četiri godine ne zna ništa o tim stvarima, kao i što i dan-danas ne zna ni kako se to zove. Govorila je da neće da je majka više muči, da joj vezuje ruke, da je baca na pod, da je zatvara u mračnu sobu - to su sve njeni navodi. To je kategorički odbijala, mi nismo mogli da se vratimo - tvrdi otac.
Milutinović navodi da su Lana i on krenuli nazad ka Americi, ali da su se vratili sa pola puta do aerodroma.
Tvrdi da je o tome obavestio bivšu suprugu i da poseduje pisanu komunikaciju kao dokaz.
Kako kaže, razlog povratka bile su izjave deteta o zlostavljanju, koje majka, prema njegovim rečima, negira.
Dodaje da su nakon toga ostali u Srbiji kako bi se detetu pružila pomoć, smirila situacija i utvrdile okolnosti, uz nameru da se dete eventualno pripremi za povratak.
Devojčica ide na terapije kod psihijatra
U postupku se njegovo ponašanje kvalifikuje kao nezakonito zadržavanje deteta, ali otac tvrdi da je postupao u interesu deteta i da je institucije odmah obavestio.
- Ja sam u startu rekao Centru, prijavio i policiji isto. I dete je odmah počelo da ide prvo kod jednog psihologa, pa smo onda krenuli kod psihijatra na terapije koje ima i dan-danas. Obraćali smo se raznim psihijatrima i u Kragujevcu, bilo je i veštačena iz Niša i iz Beograda sa Instituta, iz Palmotićeve, gde ja dete konstantno vodim. Bila su mi potrebna mišljenja različitih psihijatara, da ne bude da je samo od jednog. Svi imaju isto mišljenje, sem stručnog tima Centra za socijalni rad, koji imaju totalno suprotno mišljenje - objasnio je otac.
Pokušaji primopredaje i dijagnoza zanemarivanja deteta
U fazi izvršenja sudske odluke zakazano je više pokušaja primopredaje deteta majci, ali su oni više puta odlagani, kao što je to slučaj i sa ovim danas.
Otac navodi da su prethodni pokušaji imali negativne posledice po dete.
- Odlaganje ročišta govori o tome da je to definitivno u najboljem interesu deteta da se danas to odloži. Zato što smo u petak imali pokušaj primopredaje, koji se jako loše završio po dete. Došla je hitna zbog lošeg zdravstvenog stanja i onda smo završili na psihijatriji, nažalost - rekao je otac.
On tvrdi i da bivša supruga traži da se dete vrati u Ameriku kod nje, gde ona, po njegovim saznanjima, ima privremenu meru da dete može da se poveri dok se ne okonča postupak koji je tamo podnet.
- Dete kategorički odbija zbog trauma. Imam sve dokaze, dete ima šifru - sindrom zlostavljanja i zanemarivanja. Jasno je da dete ima velike traume od tih zlostavljanja koje je preživela tamo - kaže otac.
Socijalna radnica: "Ključno je utvrditi uzrok detetove reakcije"
Slučaj je u emisiji Blic DAN komentarisala Ana Veličković, socijalna radnica i psiholog, koja ukazuje na ot to da u ovom trenutku nedostaje jasna stručna procena uzroka detetove traume.
Kako objašnjava, iako se konstatuje da dete pokazuje simptome uznemirenosti, nije utvrđeno šta je njihov uzrok. Prema njenim rečima, neophodno je sprovesti diferencijalnu procenu kako bi se utvrdilo da li je reč o separacionoj anksioznosti, eventualnom uticaju okruženja ili posledicama nasilja o kojem otac govori.
Ona ističe da bez takve procene nije moguće adekvatno tumačiti detetovo ponašanje niti donositi odluke u njegovom najboljem interesu, kao i da bi postupanje institucija trebalo da bude usmereno na stabilizaciju deteta i dalji stručni rad.
Advokat Ivana Tomić ukazuje na to da se predmet nalazi u fazi izvršenja pravosnažne sudske odluke, što znači da se odluka o vraćanju deteta ne menja, već sprovodi.
Međutim, kako objašnjava, to ne znači da se izvršenje mora sprovesti po svaku cenu i u svakom trenutku.
Ukoliko nadležni organi procene da bi primopredaja mogla da ugrozi dete, postoji mogućnost da se postupak privremeno odloži ili prilagodi. U tom procesu, ključnu ulogu ima Centar za socijalni rad, koji procenjuje spremnost deteta i uslove u kojima se primopredaja obavlja.
