Trgovinska robna razmena Srbije 11,5 milijardi evra: Evo 5 ključnih proizvoda koje izvozimo i 5 koje uvozimo

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za januar- februar 2026. godine iznosila je 11.519,5 miliona evra (11,5 milijardi), što je za 1,3 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Spoljnotrgovinska robna razmena za februar je u dolarima iznosila 13.552,2 miliona dolara, što je bilo za 11,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 6.222,6 miliona dolara, što čini povećanje 15,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 7329,6 miliona dolara, što je za 9,4 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 5.291,6 miliona evra, što čini povećanje od 1,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 6.227,9 miliona evra, što je za 3,5 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit je iznosi 1.107,0 miliona dolara, što čini smanjenje od 14,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 936,3 miliona evra, što čini smanjenje od 24,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 84,9 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 80,7 odsto.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (29,8 odsto), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (25,0 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (24,1 odsto), Beogradski region (19,9 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,8 odsto); slede Region Vojvodine (29,3 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (14,9 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,7 odsto), a oko 2,3 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. RŽS ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.

Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

Uvoz i izvoz po nameni proizvoda

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 60,7% (3.779,9 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 28,3% (1.758,3 mil. dolara) i oprema, 11,0% (684,3 mil. dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,1 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,5% (4.065,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 21,0% (1.538,2 mil. dolara), i oprema, 10,9% (801,8 mil. dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,6% (924,3 mil. dolara).

Spoljnotrgovinski partneri Srbije

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,9% ukupne razmene.

Glavni, pojedinačno, bili su u izvozu Nemačka, Italija, Kina, BiH i Češka, u uvozu Kina Nemačka, Italija, Mađarska i Turska.

Drugi po važnosti partner Srbije jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 494,4 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, pića, drumskih vozila, električnih mašina i aparata.

Izvoz Srbije iznosi 759,9 mil. dolara, a uvoz 265,6 mil. dolara za posmatrani period.

Pokrivenost uvoza izvozom je 286,1%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 645,8 mil. evra, a uvoz 225,9 mil. evra (suficit iznosi 419,9 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 285,9%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše lekovi za maloprodaju i električna energija, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se električna energija i gasna ulja, a uvoze se električna energija i šipke od nelegiranog čelika) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).

Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Češkom i Italijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza delova i pribora za motorna vozila). Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom, Rumunijom, Turskom...

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 40,7% ukupnog izvoza.

Uvoz prvih pet odseka čini 26,0% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,9%.

U februaru 2026. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 3403,4 miliona dolara, što čini povećanje od 20,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 4.371,0 miliona dolara, što je povećanje od 21,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2.875,5 miliona evra, što čini povećanje od 6,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 3.692,9 miliona evra, što je povećanje od 6,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks februar 2026/januar 2026. godine pokazuje rast izvoza za 5,5% i rast uvoza za 18,7%.

Računato u evrima, desezonirani indeks februar 2026/januar 2026. godine okazuje rast izvoza za 2,8% i rast uvoza za 18,1%.

Prvih pet proizvoda u izvozu

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NŠT) za mesec februar:

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju rude bakra i koncentrati (173 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (170 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz setova provodnika za avione, vozila, brodove (158 mil. dolara); sledi izvoz ostalih motornih vozila za prevoz lica, osim autobusa (149 mil. dolara); poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (91 mil. dolara).

Prvih pet proizvoda u uvozu

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas u gasovitom stanju (151 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (130 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz gasnih ulja (109 mil. dolara); sledi uvoz električne energije (69 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz sirove nafte i ulja od bituminoznih minerala (66 mil. dolara).

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

(Izvor: Blic Biznis/Tanjug)