Roboti bi jednog dana mogli da nadmaše broj ljudskih vojnika na bojištu u Ukrajini, izjavio je za BBC britansko-ukrajinski proizvođač oružja.
Ova izjava usledila je nakon potvrde ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog iz prošlog meseca da je po prvi put preoteta teritorija od ruskih snaga isključivo uz pomoć robota i dronova.
Obe strane tokom čitavog sukoba naširoko koriste bespilotne vazdušne i kopnene sisteme, a analitičari kažu da je ovaj rat dramatično ubrzao razvoj vojne tehnologije.
Ali je i pokrenuo raspravu o budućnosti ratovanja i njegovih implikacija po same vojnike.
U aprilskom videu koji naglašava ukrajinska novorazvijena robotska oružja, Zelenski je rekao da su neprijateljski položaji bili zauzeti „isključivo uz pomoć bespilotskih platformi – kopnenih robota i dronova.“
Ukrajinska vojska je odbila da otkrije detalje ove operacije.
Međutim, ova tvrdnja prati jednu pređašnju, iz februara, da je jedan jedini kopneni robot bio korišćen za odbijanje ruskog prodora 45 dana.
Za neko od tih oružja se zna da ga je napravio ukrajinsko-britanski start-ap zvani UFORCE.
Ova kompanija se rapidno proširila i nedavno dostigla status „jednoroga“ – što znači da joj se vrednost procenjuje na više od milijardu dolara.
BBC je posetio UFORCE u njegovim londonskim prostorijama, koje nisu obeležene i vrlo su diskretne, što je, kako kompanija kaže, potez čiji je cilj da je zaštiti od potencijalne ruske sabotaže.
Predstavnik kompanije nije želeo da komentariše robotsku bitku opisanu u video snimku Vladimira Zelenskog, ali je rekao da se UFORCE-ovi vazdušni, kopneni i pomorski dronovi trenutno koriste u borbenim operacijama.
„Ne mogu da zalazim u detalje o samoj operaciji ili o tome na koji način je UFORCE u tome učestvovao, ali smo izveli više od 150.000 uspešnih borbenih operacija od početka potpune ruske invazije 2022. godine“, rekla je Rianon Pedli, britanska direktorka strateških partnerstava firme.
Ona je dodala da će fenomen robota koji se bore protiv robota verovatno postati sve češći, a da će na kraju bespilotni sistemi čak nadmašiti broj ljudskih vojnika.
Rusija takođe koristi robote pravljene tako da isporuče eksplozive na ukrajinske položaje, a analitičari kažu da će napredak ove tehnologije najverovatnije oblikovati načine na koje se vode budući ratovi.
„Zaista verujem da je Ukrajina velika učiteljica u budućnosti nacionalne odbrane i naoružavanja“, kaže Melani Sison, viša stručna saradnica pri Institutu Brukings.
„To je impresivna studija slučaja kako nužda utiče na invencije.“
UFORCE je deo sve veće grupe takozvanih „Neo-prajm“ odbrambenih kompanija, koje počinju da ugrožavaju velike etablirane firme kao što su BAE Sistems, Boing i Lokid Martin.
Još jedna od njih je Anduril, američka kompanija za odbrambenu tehnologiju koja je u februaru izvršila prvi probni let borbenog aviona bez pilota.
Iako većinom dronova i dalje na daljinu upravljaju ljudi, kompanije kao što je Anduril sve više uvode veštačku inteligenciju u oružane sisteme.
Kopneni dronovi UFORCE-a koriste softver pravljen tako da pomaže u odabiru ciljeva, dok Anduril kaže da neki od njegovih sistema mogu samostalno da dovrše finalnu fazu napada.
Američka vlada je javno pozvala vojsku da uvodi veštačku inteligenciju agresivno.
U januaru je američki ministar odbrane Pit Hegset rekao da zemlja mora da postane „sila za vođenje ratova sa primarno tehnologijom veštačke inteligencije.“
Kina takođe pojačava upotrebu vojnih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, prema proceni američkog Ministarstva odbrane objavljenoj prošle godine.
Analitičari kažu da će budućnost u kojoj se roboti direktno bore jedni protiv drugih na bojištu možda biti teško izbeći.
„Ukrajinski i ruski dronovi već se bore jedni protiv drugih“, kaže Džejkob Parakilas iz RAND Evrope, ekspertske grupe.
„Proširivanje toga na kopneno i pomorsko ratovanje deluje krajnje verovatno, ako ne i neizbežno.“
Grupe za zaštitu ljudskih prava, međutim, upozoravaju da veća samostalnost oružanih sistema izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa pozivanjem na odgovornost.
„Vojske uvode veštačku inteligenciju da bi ubrzale procese kao što je identifikacija meta, ali delegiranje odluka koje se tiču života i smrti mašinama predstavlja ogromne rizike po etiku i ljudska prava“, kaže Patrik Vilken iz Amnesti internešenela.
Proizvođači oružja tvrde da zadržavanje „ljudi u lancu“ rešava takve probleme, insistirajući na tome da odluke za slanje snaga u akciju i dalje ostaju na vojnom osoblju.
„Ljudima su potrebni odmor i hrana, a u borbenim uslovima te potrebe često nisu namirene“, kaže doktor Rič Drejk, britanski generalni direktor Andurila.
„Kompjuteri nam omogućuju da smanjimo greške tokom čitavog takozvanog lanca ubijanja.“
Pogledajte raniji video: BBC na frontu sa ukrajinskim operatorima dronova
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Ukrajinski komandir za BBC: Dronovima na ruske vojnike, naftu i moral
- Moderno naoružanje i rat u Ukrajini
- Superoružje za koje Putin tvrdi da mete pretvara u pepeo i prah
- Šta vojne glavešine mogu da nauče iz rata u Ukrajini
- Kako je Ukrajina izvela smelu akciju 'Paukova mreža' na ruske bombardere
- „Novo doba pomorskog ratovanja": Kako dron-brodovi utiču na rat u Ukrajini
