Cena na pijacama može doseći 25 do 30 evra po kilogramu za uvoznu šparglu, dok je domaća nešto jeftinija
Uzgoj zahteva početna ulaganja i mnogo strpljenja jer prve prinose daje tek posle 2-3 godine, ali može doneti i do 20.000 evra godišnje po hektaru
Proleće je sezona bele špargle – povrća koje se na pijacama i u supermarketima pojavljuje samo nakratko, i to po ceni koja je daleko od svakodnevne. U Hrvatskoj, kao i u susednoj Srbiji, bela špargla još uvek nosi etiketu luksuznog i retkog proizvoda, ali interesovanje za njen uzgoj poslednjih godina vidno raste. Razlog je jednostavan: kilogram kvalitetne bele špargle može se prodati i za više desetina evra, a hektar u punoj rodnosti može doneti i do 20.000 evra godišnje.
Za razliku od zelene sorte, koja je na hrvatskim pijacama sve prisutnija, bela špargla zahteva posebnu tehniku uzgoja – biljka se tokom rasta zatrpava zemljom kako ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti. Bez hlorofila, ostaje bela i ima blaži, nežniji ukus koji je posebno cenjen u zapadnoevropskoj gastronomiji. Upravo ta zahtevnost čini je skupljom i ređom, ali i zanimljivijom za proizvođače koji traže visokoprofitabilnu kulturu.
Hrvatska i Srbija kasne za trendovima, ali potencijal postoji
U Evropi bela špargla ima dugu tradiciju – u Nemačkoj je čak deo kulturnog identiteta, a sezona poznata kao "Spargelzeit" prava je gastronomska svečanost. Značajnu proizvodnju imaju i Holandija, Francuska, Španija i Italija. Hrvatska i Srbija za tim trendovima kasne, ali sve više malih i specijalizovanih proizvođača prepoznaje potencijal koji ovo povrće nudi.
Cena kao u restoranu, a kupujete je na pijaci
U Srbiji, prema podacima sa tamošnjih pijaca i trgovačkih lanaca, kilogram bele špargle u sezoni može dostići i 25 evra, dok uvozni ili staklenički proizvodi na vrhuncu sezone idu i do skoro 30 evra po kilogramu. Domaća, neprskana i sezonska špargla jeftinija je – oko 6 do 7 evra po kilogramu u direktnoj prodaji od proizvođača. U supermarketima se povremeno pojavljuju i promotivne cene po pakovanju, ali u ograničenim količinama i kratko.
U Hrvatskoj je situacija slična. Belu šparglu najlakše je pronaći u većim trgovačkim lancima i na pijacama u prolećnim mesecima, a cena domaćeg proizvoda kreće se između 8 i 15 evra po kilogramu, u zavisnosti od porekla i kvaliteta. Uvozna, posebno ona iz Nemačke ili Holandije, redovno je skuplja.
Isplativa, ali strpljenje je obavezno
Uzgoj bele špargle sve se češće pominje kao visokoprofitabilna, ali zahtevna poljoprivredna kultura. Stručne procene pokazuju da hektar zasada u punoj rodnosti može donositi prihod od 15.000 do 20.000 evra godišnje, a u nekim slučajevima i više, u zavisnosti od kvaliteta i plasmana na tržištu.
Početna ulaganja nisu zanemarljiva, a ključni izazov je strpljenje – prvi ozbiljniji rod dolazi tek nakon dve do tri godine. Uz to, berba je isključivo ručna i radno intenzivna, a kultura zahteva laka, propusna zemljišta i dobru organizaciju rada. Ipak, za proizvođače koji su spremni na dugoročnu investiciju, bela špargla postaje sve zanimljivija i kao izvozna kultura – posebno prema tržištima zapadne Evrope gde se taj proizvod ionako smatra premium namirnicom i postiže visoke cene tokom kratke prolećne sezone.
(Izvor: Dnevno.hr)
