Stari krompir je već izgubio kvalitet, počinje da klija i brzo propada, dok mladi još nije u potpunosti sazreo.
Stručnjaci objašnjavaju da je ovakva pojava u maju očekivana, ali sve izraženija zbog klimatskih promena i lošeg skladištenja.
Na pijacama i u marketima širom Srbije ovog maja primećuje se tržišni “prekid” - domaćeg starog krompira gotovo da nema, dok mladi još nije dostigao punu zrelost. Rezultat je manja ponuda i slabiji kvalitet koji poljoprivrednici i agronomi opisuju kao “klasičan, ali sve izraženiji sezonski vakuum”.
- Iako je uvek čvršći, poslednji mladi krompir koji sam pazarila je nekako neuobičajeno tvrd, pa se vrlo teško raskuva i generalno teže se priprema, a ni ukus mu nije prepoznatljiv. Stari, pak, gotovo nije za upotrebu, jer je izgubio čvsrtinu i ako se odmah ne upotrebi vrlo brzo počinje da klija, a o gubitku ukusa da ne pričam – najčešća je rečenica koju ovih dana izgovaraju domaćice koje kupuju mladi ili stari krompir.
Ni stari ni mladi trenutno nije “pravi”
Odgovor na pitanje “što je krompir trenutno takav” daje struka - maj je tradicionalno mesec kada se ovo povrće nalazi u prelaznoj fazi, odnosno, kako objašnjava Svetislav Marković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe u Valjevu, “stari je jednostavno istekao, a pravi mladi stiže tek za 15-ak dana”.
- Ovo je period kada dolazi do “smene generacija” krompira. Stari je već isklijao i sada je njegova biološka vrednost najniža. Stari krompir iz prošlogodišnje proizvodnje, ako nije bio u hladnjačama, već nije imao adekvatnu zaštitu tako što je skladišten u podrumima, trapovima i džakovima, više nije ni za sadnju, kamoli za upotrebu. A bez adekvatnih uslova skladištenja, uz potrebnu temperaturu i vlažnost, što je na žalost slučaj kod većine naših proizvođača, u ovom prelaznom periodu stari krompir je na kraju svog biološkog procesa – navodi Marković.
Istovremeno, mladi krompir iz domaće proizvodnje tek počinje da stiže, ali još uvek u manjim količinama i sa neujednačenom veličinom i sadržajem skroba. Po rečima našeg sagovornika, pravi domaći mladi krompir, na koji smo navikli, “na tezge bi trebao da stigne za dve sedmice”.
Zato trenutno potrošači koji kupuju ovo povrće, sem ako nije u pitanju roba iz uvoza, praktično biraju između “istrošenog” starog i mladog krompira koji još nije dostigao punu zrelost.
Agronomi: Sezonski vakuum je očekivan, ali je sve izraženiji
Stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, uključujući institucije poput Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, ranije su objašnjavali da je ovakva pojava u maju uobičajena, ali da poslednjih godina na nju sve više utiču vremenski uslovi tokom perioda vegetacije i skladištenja.
- Ključni faktori su neujednačeno nicanje i kasniji početak vegetacije u pojedinim regionima, kraće skladištenje starog krompira zbog slabijeg kvaliteta prošlogodišnjeg roda, kao i promenljive temperature u proleće koje su usporile razvoj ranog mladog krompira – istakli su agronomi.
Jer, kako su pojasnili, i meteorološki obrasci već nekoliko sezona ukazuju na nestabilna proleća, sa izraženim kolebanjima temperatura i padavina, što dodatno utiče na dinamiku sazrevanja svog povrća, pa i krompira.
Mladi krompir kasni, stari gubi bitku sa vremenom
Po rečima samih proizvođača, klimatske promene sve više utiču na pomeranje sezona krompira.
- Sve je više prolećnih hladnih talasa, onda uslede nagli skokovi temperatura, sve to prate neujednačene padavine, što dovodi do toga da se vegetacija “razvuče”. Ovog proleća, stari je generalno loš zbog lanjske suše. Kod ranih sorti mladog, pak, gomolji još nisu dostigli potrebnu veličinu. Za krompir ne valja ni da se mnogo kiše zadrži u zemlji. Mnogo zavisi i od semena čiji kvalitet već godinama nije na nekadašnjem nivou – pričaju proizvođači i prodavci na valjevskoj pijaci.
Sve to, kako kažu, stvorilo je “rupu” u kvalitetnoj ponudi - mladi krompir kasni, a stari je izgubio trku sa vremenom.
Za kilogram mladog – nekoliko kilograma starog krompira
Posledica ovog sezonskog disbalansa i dalje se vide po cenama ovog povrća. Kada se u prvi mladi krompir u aprilu pojavio na pijacama Srbije, cena mu je bila čak preko 1.000 dinara za kilogram pa je, po rečima kupaca, “bio samo za gledanje”.
U međuvremenu, zbog veće ponude, ali pre svega uvoznog mladog krompira, cena mu je pala na 300-350 dinara po kilogramu.
Međutim, za taj novac i dalje se, i pored ograničene ponude, može pazariti nekoliko kilograma starog krompira čija je cena na pijacama, po poslednjim statističkim podacima, od minimalnih 70 dinara u Leskovcu, do maksimalnih 150 dinara u Beogradu.
