Njegov metod koristi uske leje pune organskog materijala i prekrivene malčem, stvarajući idealnu sredinu za gliste i mikroorganizme
Ovaj ekološki pristup poznat i kao permakultura, inspiriše hiljade baštovana u Rusiji i šire, pokazujući da je moguć održiv vrt bez hemikalija
U selu Šušenskoje, daleko od urbanih centara, Ivan Parfentijevič Zamjatkin već decenijama dokazuje da u bašti ne mora previše da se zapinje, ne treba stalno da se okopava i plevi niti da se koriste hemijska đubriva.
Njegov sistem, poznat kao „umni ogorod“ (na ruskom, pametna bašta), zasniva se na jednostavnoj filozofiji: prirodi treba pomoći, a ne boriti se protiv nje.
Umesto da svake godine ore i kopa zemlju, Zamjatkin je napravio uske leje koje puni organskim materijalom – pokošenom travom, lišćem i grančicama – a zatim ih prekriva tankim slojem zemlje. U tim lejama prirodno se nastanjuju gliste i mikroorganizmi, stvarajući rastresitu i plodnu strukturu. Malč od trave čuva vlagu, sprečava rast korova i hrani tlo, dok siderati poput graška, boba i gorušice dodatno obogaćuju zemljište.
Ruski agronom u penziji ima impresivne rezultate: sa samo sto kvadratnih metara Zamjatkin dobija i do dve tone krompira, kupus sa glavicama teškim i po šesnaest kilograma, a šargarepa i paradajz rađaju u količinama koje višestruko nadmašuju prosečne. Njegova bašta, koja nikada nije videla motiku postaje sve plodnija iz godine u godinu, pa za deset godina plodni sloj postane deblji za 30 do 40 centimetara.
U regionu gde su klimatski uslovi ekstremni – suše, malo padavina, temperature koje skaču od sibirske zime do toplog leta – Zamjatkinova metoda pokazuje da je moguće uzgajati povrće bez hemije i iscrpljujućeg rada. Naučnici su u početku bili skeptični, ali njegovi prinosi i iskustvo privukli su pažnju i stručne javnosti i običnih baštovana.
Njegova filozofija ostaje jednostavna: vrt treba da bude samoodrživ ekosistem, a čovek samo pomagač prirodi. Upravo zato Zamjatkinova pametna bašta danas inspiriše hiljade baštovana širom Rusije i van nje. Ovaj metod je poznat i kao permakultura.
(Izvor: Lepa i srećna Mondo/J.G.)
