Opasnim psom se smatra pas koji bez povoda napadne čoveka ili drugog psa, kao i rase koje su uzgajane ili obučavane za borbe.
Eutanazija psa je krajnja i retka mera, primenjuje se samo kada se proceni da je životinja trajno opasna.
Kada vlasnički pas napadne i povredi čoveka, odgovornost vlasnika uglavnom je jasno propisana zakonom i zavisi od posledica koje je pretrpela oštećena osoba. Međutim, manje je poznato šta se u takvim slučajevima događa sa samom životinjom. Da li će pas ostati kod vlasnika, biti privremeno ili trajno oduzet, ili će kao krajnja mera biti uspavan, odlučuje se kroz postupak u kojem ključnu ulogu imaju veterinarska inspekcija, tužilaštvo i sud.
Prema procenama stručnjaka, u Srbiji je tokom poslednjih godina zabeleženo oko 80.000 napada pasa na ljude. Samo ove godine, na primer, u martu su u beogradskom naselju Voždovac, psi rase kane korso teško su povredili sopstvenu vlasnicu, koja je zadobila povrede opasne po život.
Nekoliko nedelja kasnije, u Sopotu je vlasnički pas napao petogodišnju devojčicu i naneo joj teške povrede glave i lica, nakon čega je vlasnik uhapšen.
Istraživanja pokazuju da su u približno tri četvrtine svih napada na ljude učestvovali upravo psi koji imaju vlasnika. Među njima značajan udeo čine jedinke koje su prema propisima svrstane u kategoriju opasnih pasa.
Ko se smatra opasnim psom
Na osnovu Zakona o dobrobiti životinja i Pravilnika o načinu držanja pasa, kada se izuzmu službeni psi, “opasnim se smatra pas koji je bez očiglednog povoda napao čoveka ili drugog psa i naneo mu povrede ili smrt, kao i jedinke uzgajane ili obučavane za borbe”.
U ovu grupu spadaju i određene rase i njihovi mešanci, među kojima su pitbul terijer koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja, bulterijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bulterijer.
Za držanje takvih pasa Zakon i Pravilnik su propisali posebna pravila. Na ulazu u dvorište mora biti postavljeno upozorenje da se radi o opasnom psu, dok se van privatnog poseda životinja mora voditi na povodcu i sa zaštitnom korpom na njušci.
Istovremeno, Zakon i Pravilnik propisuju da je vlasnik u obavezi da prođe posebnu obuku i proveru socijalizacije psa prema programu Kinološkog saveza Srbije.
Šta se dešava odmah nakon napada
Kada dođe do napada vlasničkog psa na čoveka, kako objašnjavaju tužioci, sledi policijski uviđaj i podnošenju odgovarajuće krivične prijave.
- Potom, mora da usledi opservacija psa od strane veterinarske inspekcije, pa na osnovu stručnog mišljenja i zaključka veterinarskog inspektora, nadležnom sudu predlažemo privremeno ili trajno oduzimanje životinje, a odluku o tome donosi sud - navode u tužilaštvu.
Tužioci s kojima smo razgovarali kažu da se takvi predlozi najčešće podnose kada su u pitanju psi koji su već klasifikovani kao opasni. Ipak, i pas koji ranije nije imao takav status može ga steći nakon napada na čoveka, jer se tada u Centralnoj bazi Ministarstva poljoprivrede evidentira kao “opasan pas”.
Obavezna izolacija i posmatranje zbog besnila
Uz ove pravne korake, nakon napada vlasničkog psa na čoveka sprovodi se i procedura koja je važna za zdravlje oštećenog.
Nakon ukazane medicinske pomoći, povređena osoba obavezno treba da se javi infektologu, dok, s druge strane, veterinarski inspektor nalaže pregled psa, proveru da li je vakcinisan protiv besnila i da li je pravilno obeležen.
- U slučaju kada se radi o psu poznatog vlasnika, veterinarski inspektor rešenjem po hitnom postupku nalaže vlasniku da dozvoli veterinarskoj organizaciji da izvrši klinički pregled psa, proveru dokumentacije da li je vakcinisan protiv besnila i obeležen, nakon čega se pas smešta u izolaciju i posmatra sledećih deset dana – objasnio je ranije za “Blic” dr Budimir Višić iz Veterinarskog centra Valjevo.
Tokom tog perioda veterinar prati eventualne promene u ponašanju ili zdravstvenom stanju koje bi mogle ukazivati na sumnju na besnilo. Nakon završetka posmatranja izdaje se potvrda koju oštećena osoba dostavlja infektologu, kako bi se procenilo da li postoji potreba za antirabičnom zaštitom ili dodatnom terapijom.
Kada pas može biti oduzet vlasniku
Odgovor je, kako navode iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, da “životinja može biti privremeno ili trajno oduzeta od vlasnika samo ukoliko je utvrđeno kršenje odredaba Zakona o dobrobiti životinja”.
U tom slučaju, a ako odluku o oduzimanju potvrdi i sud, procedura nalaže da se pas smešta u azil na teritoriji lokalne samouprave gde je došlo do napada na čoveka.
Zakon predviđa da ako se naknadno otklone nepravilnosti zbog kojih je pas oduzet, životinja može biti vraćena vlasniku.
U kojim slučajevima dolazi do uspavljivanja
Eutanazija predstavlja krajnju i izuzetno retku meru. Ona je dozvoljena samo kada stručnjaci procene da socijalizacija psa nije moguća i da će životinja i ubuduće predstavljati ozbiljnu opasnost za ljude ili druge životinje.
Jedan od najpoznatijih takvih slučajeva zabeležen je 2021. godine u Senti, kada su mužjak i ženka rotvajlera usmrtili četvorogodišnjeg dečaka. Napad se dogodio u dvorištu porodične kuće, a vlasnica pasa bila je dečakova majka, koja je takođe bila povređena u pokušaju da odbrani dete. Nakon tragedije psi su uspavani.
Što se tiče presuda protiv vlasnika, prva je doneta godinu dana kasnije. Tada je Osnovni sud u Aleksincu osudio M. K. na godinu dana zatvora u kućnim uslovima zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti, pošto je njegov šarplaninac izujedao komšinicu K. J. (68), nakon čega je nesrećna žena preminula.
