Svetski dan lavova skreće pažnju na ugroženost ove vrste zbog gubitka staništa i pritiska čoveka na prirodu.
U beogradskom Zoološkom vrtu žive beli lavovi Vuk i Elza, koji su sada odrasle i moćne životinje.
Danas se obeležava Svetski dan lavova, posvećen jednoj od najmoćnijih i najprepoznatljivijih životinja na planeti. Iza snage „kralja životinja“, međutim, krije se i priča o gubitku staništa i sve većem pritisku čoveka na prirodu.
U beogradskom Zoološkom vrtu žive i beli lavovi Vuk i Elza, koje je ekipa Jutarnjeg programa RTS-a posetila još dok su bili mladunci, pre 11 godina. Retko ko ima priliku da pomazi mladunče belog lava. Ekipa Jutarnjeg programa RTS-a imala je tu priliku pre 11 godina, kada su Vuk i Elza bili tek mali lavići koji su pili mleko i polako prelazili na meso. Danas su to odrasle, moćne životinje kojima se, sasvim razumljivo, više ne prilazi na isti način.
Biolog Beogradskog zoološkog vrta Kristijan Ovari kaže da lav s razlogom nosi nezvaničnu titulu kralja životinja.
"Kada pričamo o lavovima, definitivno je to nekrunisani kralj svih životinja. I to prvenstveno zato što su lavovi ne samo velike mačke koje su vrhunski predatori, nego imaju toliko neverovatnih osobina", objašnjava Ovari.
Lavice love, mužjak čuva teritoriju
Za razliku od većine drugih mačaka, lavovi žive u grupama, a u njihovom načinu života postoji jasna podela uloga.
"Lavice su tu koje rade, zapravo, većinu posla. One su te koje idu da love, one su te koje se bave mladuncima, a on je više tu velik i snažan i čuva teritoriju", objašnjava biolog.
Upravo potreba lavova za velikim prostorom jedan je od razloga zbog kojih su danas ugroženi. Širenjem poljoprivrede i naselja smanjuju se njihova prirodna staništa, a susreti ljudi i velikih predatora postaju sve češći.
"Tu je večiti sukob između ljudi i tih divljih životinja koje gube svoj habitat. I zato su ugroženi toliko", ističe Ovari.
Podseća da su lavovi nekada naseljavali daleko veće područje nego danas. Njihova staništa sada su znatno manja i fragmentirana, dok se azijski lav u Indiji održao na ograničenom području.
Beli lav nije albino
Posebnost Vuka i Elze je njihova svetla boja, ali Ovari naglašava da beli lavovi nisu albino životinje.
"Kad kažemo beli lavovi, znači nisu oni beli sa crvenim očima, nego su leucistični, znači svetli su lavovi", objašnjava biolog.
Reč je o genetskoj osobini koja se vezuje za populaciju lavova sa područja južne Afrike. U prirodi je bela boja velika retkost, ali može da predstavlja i nedostatak.
"Ta bela boja baš i ne pomaže mnogo u tom sakrivanju i lovu, pogotovo noću. U savani se odaju u mraku, pa je zato jako teško da se nađu i jako im je težak opstanak", kaže Ovari.
U zoološkim vrtovima situacija je drugačija, zbog čega je neophodno pažljivo kontrolisati razmnožavanje i voditi računa o genetskoj raznovrsnosti životinja.
"Svi ih volimo, jako su simpatične i harizmatične životinje, ali mnogo zooloških vrtova je dobilo svoje bele lavove od nas, i sad smo se već orodili sa svima i moramo pažljivo da planiramo zbirku", ističe Ovari.
Na vrućini - hladovina i mnogo sna
Visoke letnje temperature za afričke životinje same po sebi nisu najveći problem, objašnjava Ovari. Mnogo je važnije da životinje imaju način da se sklone od direktnog sunčevog zračenja.
"Ono što svima nama smeta jeste sunčeva radijacija. To je jako UV zračenje i zato su bitne ove hladovine. Zato je bitan taj prostor gde životinja može da se povuče sa tog direktnog udara sunca", navodi Ovari.
A lavovi ionako najveći deo dana provode odmarajući se.
"Lav i u prirodi spava 20 sati, pa nije baš to ta životinja koju mi gledamo u crtanim filmovima. I u zoološkim vrtovima su velike spavalice", kaže Ovari.
Da im svakodnevica ipak ne bi bila monotona, zaposleni u vrtu povremeno ih podstiču na aktivnost različitim predmetima i igračkama.
"Gledamo periodično da ih animiramo nekim zanimljivostima - da li dobijaju neke igračke, da li dobijaju one lopte koje možete ponekad videti kako se igraju sa njima, ili prosto uživaju u tome da legnu uz malo jezerce da se rashlade", zaključuje Kristijan Ovari.
(RTS)
