Hoće li minimalac u Srbiji biti 70.470 dinara? Danas propali pregovori, a ovo je tačka raskola (VIDEO)

Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2027. godinu danas su počeli, ali bez konačnog dogovora. Kako za „Blic Biznis“ kaže Slađan Bobić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, od Vlade su na sastanku tražili konkretne projekcije koje bi pokazale kako će se ostvariti ranija najava da će minimalna zarada u 2027. godini dostići 650 evra.

Minimalna zarada trenutno iznosi 551 evro, a iza zaposlenih i poslodavaca već je nekoliko povećanja. Minimalac je u januaru 2025. povećan za 13,7 odsto, zatim u oktobru za 9,4 odsto, a u januaru ove godine za dodatnih 10,1 odsto.

Sada se otvara pitanje koliko može da usledi novo povećanje i koliko je realno da minimalna zarada tokom 2027. dostigne 650 evra.

Za sindikate je polazna tačka jednostavna - minimalna zarada mora da raste jer sadašnji iznos, prema njihovoj oceni, nije dovoljan za pristojan život. Istovremeno priznaju da nije realno očekivati da već sledeće godine bude dostignut nivo koji bi u potpunosti zadovoljio egzistencijalne potrebe zaposlenih.

Povodom ove teme, Zoran Ristić iz sindikata Nezavisnost, govorio je za Blic televiziju.

- Mi nećemo odustati od stava da minimalna zarada, kao i svaka druga zarada u Srbiji, treba da obezbedi dostojanstven život zaposlenog. Mi sa ovom minimalnom zaradom sigurno to ne obezbeđujemo, i zahtevaćemo svakako njeno povećanje kako bismo išli u pravcu dostizanja onog nivoa koji obezbeđuje dostojanstven život. Da li ćemo to moći da omogućimo u 2027. godini? Sigurno da ne, imajući u vidu da privreda ne može da obezbedi dovoljno mogućnosti za takvo povećanje. Ali sigurno da očekujemo da se približavamo jednom takvom stanju gde će se u Srbiji raditi za pristojnu zaradu, a ne za minimalnu zaradu - izjavio je.

Šta znači najavljenih 650 evra

Cifra od 650 evra biće jedna od glavnih tema pregovora, ali sindikati je ne predstavljaju kao iznos koji bi rešio problem standarda zaposlenih. Njihova pozicija je da je reč o obećanju Vlade koje očekuju da bude ispunjeno.

Uz minimalac od 650 evra, Ristić podseća i na najavu prosečne zarade od 1.400 evra. Upravo taj cilj smatra mnogo težim za ostvarivanje, jer bi, prema podacima koje je izneo, zahtevao veoma veliki rast prosečnih primanja.

- Ovo drugo obećanje, čini mi se, da je mnogo problematičnije, imajući u vidu da je trenutna prosečna zarada u Srbiji oko 1.000 evra, što bi značilo da u 2027. godini treba da očekujemo povećanje prosečnih zarada od 40%. Minimalno što očekujemo jeste da se ispune obećanja vlade, ali svakako da nećemo biti time zadovoljni, jer i takvo povećanje ne obezbeđuje dostojanstven život radnika sa minimalnim primanjima - kaže Ristić.

Poslodavci računaju koliko su ih već koštala povećanja

Za poslodavce je problem što povećanje minimalca ne znači samo veći trošak za zaposlene koji primaju najnižu zaradu.

- Prema podacima koje smo dobili od privrede, negde oko 40% poslodavaca je izjavilo da je taj rast u značajnoj meri povećao troškove rada kada je u pitanju njihovo poslovanje. Čak 19% je njih reklo da je to i ugrozilo njihovo poslovanje. Svega 15% poslodavaca je zapravo reklo da se to apsolutno nije odrazilo na njihovo poslovanje i da oni zapravo nisu ni osetili taj rast minimalne cene rada, što je izuzetno mali procenat - rekla je Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

Dve trećine poslodavaca navelo je i da je povećanje minimalca uticalo na rast ostalih zarada u njihovim kompanijama. To znači da novo povećanje za deo privrede ponovo neće biti trošak ograničen samo na radnike na minimalcu.

Koliko bi poslodavci prihvatili

Dok sindikati govore o približavanju minimalcu od 650 evra, deo poslodavaca kao održivu granicu vidi znatno manje povećanje.

- Ako pitamo poslodavce da li rast minimalne cene rada prati i rast poslovnih performansi u njihovim preduzećima, to nije slučaj. Tu su odgovori izuzetno negativni. A zbog čega? Pa, zato što rast minimalne cene rada raste u mnogo većem procentu nego što raste njihova poslovna aktivnost, nego što raste njihov promet. I u tom smislu, ta dva procenta nikako ne idu jedan sa drugim. Na kraju, i kada smo ih pitali koji bi rast minimalne cene rada bio najprihvatljiviji za njih sada u ovom trenutku, mimo onih koji su isključivo rekli da nema prostora za rast minimalne cene rada, jedan veliki deo je rekao da bi to mogao da bude procenat do visine inflacije, i sve preko toga bi ozbiljno ugrozilo njihovo poslovanje - kaže Pavlović.

U razgovoru se kao trenutni okvir pominjala inflacija od oko tri odsto. Na minimalac od oko 550 evra to bi značilo povećanje od svega petnaestak evra, što je veoma daleko od približno 100 evra potrebnih da se stigne do 650 evra.

Može li država da premosti razliku

Upravo tu država može da odigra ključnu ulogu.

Iz Unije poslodavaca ne odbacuju mogućnost većeg povećanja, ali smatraju da bi za rast do 650 evra morale da postoje mere kojima bi država preuzela deo dodatnih troškova, kako kaže Pavlović.

Jedna od takvih mera moglo bi da bude povećanje neoporezivog dela zarade. Sindikati očekuju da se taj model primeni i sada, jer je korišćen i prilikom ranijih povećanja minimalca.

- Najveći broj poslodavaca će dobiti rasterećenje ukupnih zarada za sve zaposlene, ne samo za one koji primaju minimalnu zaradu. I to je neka vrsta benefita koje će poslodavci dobiti zahvaljujući eventualnim ovim korekcijama koje se najavljuju minimalne cene rada - kaže Ristić.

Koliko ljudi u Srbiji danas radi za minimalac

Sindikat kao argument za veće povećanje navodi i podatak da je broj zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu znatno manji nego ranije. Prema podacima Ministarstva finansija koje je izneo Ristić, taj broj je sa nekadašnjih oko 300.000 pao na manje od 100.000 radnika.

Istovremeno, sindikalna strana ukazuje na poslovne rezultate privrede i tvrdi da rast profita pokazuje da postoji prostor za povećanje zarada.

- Sa druge strane, pogledajte i zvanične podatke Agencije za privredne registre: ti podaci govore da je privreda Republike Srbije u prošloj godini ostvarila porast profita za 10,9%, odnosno za 8 milijardi evra - rekao je Zoran Ristić.

Zašto povećanje minimalca nije važno samo ljudima na minimalcu

Novo povećanje moglo bi da otvori problem i zaposlenima koji sada zarađuju nešto više od minimalca. To je posebno izraženo u javnom sektoru. Ako najniža zarada raste, a ostale plate ostanu gotovo nepromenjene, zaposleni na poslovima različite složenosti i odgovornosti počinju da imaju veoma slična primanja.

Sindikat to posebno vidi kao problem u komunalnim preduzećima.

Zbog toga će sindikati insistirati da se uz minimalac razgovara i o zaradama zaposlenih sa nižim primanjima u javnom sektoru.

Šta povećanje znači za male firme

Kod malih poslodavaca računica je drugačija nego kod velikih kompanija. Zarade su samo jedan deo troškova, a poslednjih godina rasle su i cene energije, sirovina i drugih usluga.

Poseban problem imaju firme u manjim sredinama. One često nemaju mogućnost da veće troškove jednostavno prebace na kupce kroz više cene jer za to nema dovoljno prometa.

- U nekim manjim sredinama vi ne možete da prodate ni po realnoj ceni, a ne nešto višoj ceni, jer je promet mali. Ne možete računati promet u Beogradu kao što je to, recimo, u Pirotu, o kom smo isto razgovarali. Dakle, oni koji ne mogu da povećaju proizvode ili usluge, oni će negde odložiti investicije koje su planirali, ili će na kraju doći do onoga scenarija koji niko od nas ne želi, a to je da će smanjiti zaposlenost ili će prestati jednostavno da zapošljavaju - kaže Pavlović.

Rast troškova može da ima još jednu posledicu - prelazak dela poslovanja u sivu zonu.

Da li je 650 evra cilj za januar ili kraj 2027.

Jedna od najvećih nepoznanica trenutno nije samo iznos već i dinamika povećanja.

Sindikati ne tvrde da minimalac mora odmah u januaru da skoči na 650 evra. Njihov zahtev je da Vlada ispuni najavu da se taj nivo dostigne tokom 2027. godine, a o tempu povećanja spremni su da pregovaraju.

Prvi sastanci trebalo bi da pokažu koliko su početne pozicije zaista udaljene i kakav predlog ima Ministarstvo finansija.

Obe strane ostavljaju prostor za kompromis. Ako ga ne bude, međutim, postoji jasno propisana procedura. Ako pregovarački timovi ne postignu dogovor, pokušaće se na Republičkom socijalno-ekonomskom savetu. Ako ni tamo ne bude konsenzusa, odluku donosi Vlada.

Krajnji rok je 15. septembar.

Za građane će do tada biti najvažnije tri stvari: koliki rast će ponuditi država, da li će uz njega ići poresko rasterećenje poslodavaca i da li će 650 evra biti cilj za početak ili tek za kraj 2027. godine. Od toga će zavisiti ne samo novi minimalac, već i koliko će njegovo povećanje povući naviše ostale zarade.