Razlozi su višestruki: promene načina života, uticaj tehnologije, društvenih mreža i smanjenog koncetrisanog čitanja
Kratke forme komunikacije i nepoštovanje pravopisnih pravila sa društvenih mreža prenose se i na školsko pisanje
Rezultati završnog ispita ponovo su otvorili pitanje koliko učenici danas dobro vladaju srpskim jezikom. Dok se često govori o problemima sa gramatikom i pravopisom, profesorka srpskog jezika Jelena Makić ukazuje da najveći izazov sve češće predstavlja razumevanje pročitanog teksta – veština koja se razvija dugotrajnim čitanjem i pažljivim usvajanjem sadržaja.
Prema njenim rečima, problemi sa gramatikom nisu novi i učenici se godinama susreću sa sličnim poteškoćama, ali se u poslednje vreme primećuje izraženiji problem u razumevanju i tumačenju pročitanog.
Makić, koja radi sa učenicima na pripremama za završni ispit, navodi da uzroci nisu vezani samo za jedan faktor, već za promene u načinu života, korišćenju tehnologije i sve manje vremena koje deca provode uz sadržaje koji zahtevaju koncentraciju.
"Deca konstantno imaju iste probleme"
"Ne mogu reći da postoji ove godine veći problem sa gramatikom, sa pravopisom nego što je to do sada bilo. Gramatika nam je konstantno ista. Deca konstantno imaju iste probleme", rekla je Makić.
Kako je istakla, najveći izazov danas predstavljaju zadaci koji zahtevaju povezivanje informacija, analizu i dublje razumevanje teksta.
Problem je razumevanje pročitanog
"Ono što danas predstavlja veći problem jeste upravo to razumevanje pročitanog. Mislim da razlog svemu tome ne treba tražiti na jednom mestu, već u udruženim faktorima – razvoju društvenih mreža, interneta, veštačke inteligencije i sve manjem funkcionalnom čitanju sa razumevanjem", navela je profesorka za Euronews Srbija.
Ona dodaje da čak ni učenici koji redovno čitaju nisu u potpunosti pošteđeni problema, jer se često događa da se knjige čitaju samo kako bi se ispunila školska obaveza, bez dubljeg razumevanja likova, motiva i odnosa među događajima.
Društvene mreže, prema njenim rečima, dodatno utiču na način komunikacije i izražavanja mladih. Kratke poruke, skraćenice, emotikoni i zanemarivanje pravopisnih pravila stvaraju naviku drugačijeg načina pisanja, koja se potom prenosi i u školsko okruženje.
"Više se ne vodi računa ni o zapetama, velika slova se ne koriste. Sve to utiče da deca ne mogu da odvoje taj segment svog života – privatnu komunikaciju na društvenim mrežama – od onoga što se dešava u školi", rekla je Makić.
Iste probleme imaju i oni koji čitaju i oni koji manje čitaju
Dodaje da je kroz posao imala prilike da se susretne i sa decom za koju stvarno zna da čitaju, i ne samo lektire, nego i mimo lektira, ali opet imaju iste poteškoće kao i đaci koji manje čitaju.
"To čuveno dvadeseto pitanje, gde se udružuje razumevanje pročitanog i književna interpretacija dela, kao i drugi zadatak koji je čisto razumevanje pročitanog teksta koji su prethodno imali, zapravo je podjednaki izazov i za one koji redovno čitaju i za one koji uopšte do tada nisu razvili neke čitalačke navike", objašnjava Makić.
Kada je reč o stranom jeziku, čini se da ga danas deca sve ranije upijaju kroz sadržaj koji gledaju ili slušaju.
"Danas sve deca sve češće, od najnižeg uzrasta, uče neki strani jezik preko crtaća, preko, dakle, svima je danas dostupan YouTube, koji ima obilje crtaća na engleskom jeziku, više nego na srpskom", ističe i dodaje da je neminovno da će upliv anglicizama biti veliki.
"Toga je uvek bilo i biće, samo treba stvarno razgraničiti do kada, do koje mere treba ići, i u kojim situacijama se one mogu koristiti neometano".
Profesorka smatra da je za negovanje maternjeg jezika važno vratiti pažljivo čitanje u svakodnevni život dece, ali i razvijati sposobnost razumevanja pročitanog, a ne samo memorisanja pravila.
Za kraj savetuje da je dovoljno je da se pročita basna koja je prilično kratka, poput Dositejevih basni, na primer.
"To su kratke forme, a imaju veliku poentu koju dete mora da razume. Dakle, nije samo da je pročitalo, nego da je moralo i da razume koju pouku ta basna ima. To vam je isto kao trčanje, kao treniranje, dakle, ne možemo odmah da otrčimo krug oko Ade. Znači, moramo malim koracima da idemo. Isto je i sa čitanjem: male navike do velikih čitalačkih navika", ističe profesorka Makić za kraj.
(Euronews)
