Ona je Austrijanka, on je Irinac odrastao u Americi. Poslovni putevi ukrstili su im se krajem 2009. godine u Beču. Planula je ljubav, a ubrzo je usledilo i venčanje. A onda su Dagmar (39) i Kave (40) Kamuši odlučili da žive u - Srbiji.
U Srbiju smo prvi put došli u februaru 2010. godine - priča Dagmar Kamuši: "Bilo je to odmah posle našeg venčanja, jer smo odlučili da medni mesec provedemo u Zemunu. Bili smo oduševljeni. Tada smo shvatili i zašto naši prijatelji vole Srbiju: jer se u nju zaljubiš na prvi pogled", pišu "Večernje novosti".
Već u junu naredne godine doselili su se u Beograd. Ovde su im se rodili sinovi Koubi i Noa. Njihova odluka, kako kažu nije mnogo iznenadila rodbinu i prijatelje, ali jeste komšije na beogradskoj Karaburmi i nove prijatelje koje su sticali u našoj zemlji.
Uz osmeh, na odličnom srpskom jeziku, pričaju da ih i dan-danas ne mimoilazi pitanje: "Zašto u Srbiji, kad ste mogli da živite u Austriji ili Americi?".
"Nismo pogrešili"
Odgovor bračnog para je uvek isti i iskren- Srbija je divna zemlja, divnih ljudi - nastavlja Kave: "Osim najvećeg ostrva sveta, opcija su bile i Kina i Malta ili neka balkanska zemlja. Da to bude Srbija, presudno su uticali naši prijatelji iz Beča, a za minulih osam i po godina, koliko živimo ovde, uverili smo se da nismo pogrešili".
S obzirom na to da radi u jednoj humanitarnoj organizaciji, Kave je nastavio da se bavi time i u Srbiji.
Budući da govori persijski jezik, sarađuje i sa centrom za zaštitu i pomoć tražilaca azila. Njegova supruga je radila u Austrijskom institutu u Beogradu, ali je posle rođenja sinova - Koubija pre tri i po godine i Noe- pre 15 meseci, odlučila da napusti posao i da im se potpupno posveti. U slobodno vreme radi od kuće, jer je prevodilac za španski, engleski i nemački jezik.
"Žao mi je što mladi odavde odlaze"
- Koubi od septembra ide u vrtić, a Noe će krenuti tek za dve godine, srećna sam što oni ovde odrastaju u zdravoj sredini. Iako znam da ima Srba koji se neće složiti sa mojim mišljenjem, verujte mi da je malo zemalja u svetu u kojima su deca i trudnice toliko uvaženi. Ljudi im ustaju u prevozu, propuštaju ih da ne čekaju u redovima, jednostavno vole decu. Žao mi je što mladi odlaze iz svoje zemlje i što svoj talenat i obrazovanje, "poklanjaju" drugim državama - kaže Dagmar.
Da su ljubaznost i gostoljublje najupečatljivije osobine našeg naroda, slaže se i Kave. Ali tokom minulih godina, kako kaže, uočili su neke naše mane:
Glavna mana Srba: Stalno se na nešto žale
- Jedna od najtipičnijih je da se Srbi stalno nešto žale, a ne čine mnogo da to promene, pa im je za svaki problem uvek neko drugi kriv. No, imaju mnogi više vrlina, posebno plemenitost i vrlo izražen ponos.
Srpski lep, ali težak za učenje
Bračni par Kamuši ne skriva da im je namera da u Srbiji ostanu, kako kažu - zauvek. Najveću prepreku za ostanak u našoj zemlji savladali su polako s mnogo upornosti.
- Reč je o srpskom jeziku koji je vrlo lep i bogat, ali težak za učenje. Kaveu su najveći problem bili padeži, a meni je bilo lakše da ih savladam jer ih u mom metrnjem nemačkom jeziku ima četiri. Osim toga neki naglasci, poput "lj","nj", i "đ" oboma su nam pravili poteškoće - priča Dagmar.
Od Kurdistana do Berlina
Porodica Kamuši je iz Irana izbegla u Ameriku nekoliko godina posle Islamske revolucije 1979, kojom je na vlast došao ajatolah Homeini. Njegovi roditelji danas žive na relaciji između SAD i iračkog dela Kurdistana, gde je i Kaveova sestra. Od tri Dagmarine sestre, dve žive u Beču i Izburku, a treća u Berlinu. Kad god mogu, kako kažu idu u posete, od Kurdistana do Berlina.
Iako za sada imaju dokumente za boravak, očekuju da će oboje vrlo brzo dobiti i stalni boravak. Deca će na srpska dokumenta, ipak morati da sačekaju do punoletstva.
- Iako su rođeni u Srbiji Koubi i Noa će srpski pasoš dobiti tek kad postanu punoletni, dotad će se ovde školovati, steći će prijatelje, nova iskustva. I sigurna sam da će voleti Srbiju. Najviše su nam se dopali Niš, Vršac, Novi Pazar, Aranđelovac i Zlatibor.
