Remont aviona koje bi Srbija na poklon dobila od Rusije, gotovo je sigurno, ne bi mogao da bude obavljen u Srbiji iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što Remontni zavod "Moma Stanojlović" u Batajnici nema kapaciteta, ni tehničkih ni kadrovskih, za taj posao. Drugi je taj što bi Rusi verovatno teško pristali da nešto daju na poklon, a da ipak nemaju priliku da na tome i zarade, makar kroz remont.
Za vojnog analitičara Aleksandra Radića nesporne su dve stvari - da je Srbiji neophodno tih šest lovaca MiG-29, pre svega kako bi sačuvala svoje ratno vazduhoplovstvo i da remont treba da radi ruska industrija.
- Cilj Srbije je jasan - sačuvati vazduhoplovstvo, u svakom pogledu. Ovi avioni omogućili bi obuku novih pilota, jer su sadašnji piloti rođeni pre 40-ak godina, a istovremeno bi obezbeđivali i nebo nad Srbijom u sistemu dežurne pare (lovci koji su na 24-satnom dežurstvu cele godine) - kaže Radić.
Avioni stari 30-ak godina
Reč je, inače, o avionima koji bi po opremi bili slični onima koji su trenutno u srpskom RV i PVO. Radić dodaje da ne zna koje su tačno godine proizvedeni, ali pretpostavlja da je reč o letelicama koje su sklopljene 1989. godine, dakle dve godine pre nego što je obustavljena proizvodnja ovog modela.
Rusija je, inače, povukla sve migove-29 iz borbenih jedinica i oni se sada nalaze samo u školskim jedinicama i jedinicama za borbenu obuku.
Kada je o remontu reč, Radić isključuje mogućnost da se to uradi u Srbiji, obrazlažući tu ocenu i konkretnim podacima. Remont jednog dvoseda MiG-21 koji je nedavno vraćen u jedinicu trajao je čak pet godina! U remont je nedavno ušao avion "orao" koji je na tio čekao još od prizemljenja 1998. godine. Poslednji MiG-21 jednosed remontovan je 2005. godine.
- "Moma" je, jednostavno, vrlo spor. Period remonta je veoma dug, kadrovi su stari - dodaje Radić.
Uz primedbu da se "poklonu u zube ne gleda", Radić ocenjuje da Srbija treba da prihvati "migove" na poklon, a da onda pokuša da se izbori za što bolju cenu remonta koji bi bio urađen u Rusiji. On, međutim, izražava bojazan da bi taj aranžman bio prilično skup, te da bi na kraju tih šest remontovanih aviona, zajedno sa rezervnim delovima i ubojnim sredstvima (raketama) Srbiju mogli da koštaju 60 - 70 miliona dolara.
Bez modernizacije
- Ali činjenica je da su Srbiji ti avioni neophodni, jer trenutno imamo samo tri letno sposobna miga-29, i nijedan mig-21 jednosed - kaže on.
Radić zastupa i tezu da bi trebalo izbeći bilo kakvu modernizaciju tih aviona, pre svega jer bi to znatno produžilo vreme njihove isporuke, dok bi njeni rezultati bili diskutabilni.
- Srbiji su ti avioni potrebni sada, takvi kakvi su - izričit je Radić.
Uobičajeni period za početak isporuke "migova" je, inače, od 18 meseci do dve godine od potpisivanja ugovora i uplate avansa.
Kako parirati Mađarima i Rumunima
Kada bi ovog trenutka na Batajnicu sletelo šest migova-29, Srbija bi raspolagala sa devet lovaca ovog tipa. Namera predstavnika Srbije koji su već godinama u pregovorima sa Rusima je i bila da, praktično, kompletiraju jednu eskadrilu od 10 letelica. Pregovori su, naime, počeli dok je Srbija raspolagala sa četiri letno sposobne 29-ke, ali je, u međuvremenu, jedna prizemljena. Resursi za preostale tri letelice ističu 2018. godine.
To znači da je krajnje vreme da se donese odluka o nabavci novih/polovnih aviona, kako nebo nad Srbijom kroz dve godine ne bi ostalo bez lovačke zaštite.
Sa novim avionima srpsko RV i PVO moglo bi da parira Mađarskoj i Rumuniji, koje jedine u regionu još imaju značajnije vazduhoplovne snage.
Mađarska raspolaže sa 13 švedskih lovaca JAS-39 "gripen", kojima je pre desatk godina zamenila upravo migove-29. Rumunsko vazduhoplovstvo, sa druge strane, još se oslanja na 36 aviona tipa mig-21, ali očekuje i isporuku 12 poručenih lovaca F-16, koje je prethodno koristila portugalska avijacija.
Ostale zemlje regiona praktično ne raspolažu lovačkom avijacijom. Određene iskorake učinila je Hrvatska kupovinom iremontom 12 aviona mig-21 u Ukrajini. Avioni su isporučeni pre godinu dana, ali već danas gotovo nijedan od njih nije u letnom stanju. Ceo posao je, inače, vredeo oko 20 miliona evra.
