Alarmantna statistika pokazuje da svaki šesti par u Srbiji ima problem sa začećem. Stručnjaci uglavnom svrstavaju sterilitet u medicinske probleme modernog društva koji nastaje zbog izloženosti stresu, lošim životnim navikama, zagađenoj okolini, ali i činjenici da se parovi sve češće u kasnijim godinama odlučuju za potomstvo.
Svedoci smo da je pritisak na savremenu ženu da se ostvari u ulozi majke, i to što pre, ogroman. Malo je žena koje su prešle 25. godinu, zapravo pitanje je da li ih uopšte ima, koje nisu čule pitanje: "Kada ćeš da rodiš?". A ovo pitanje, ne samo da je neumesno, krajnje lično, već za mnoge može biti i veoma bolno.
Bitno je istaći da se sterilitet ne definiše kao bolest jer ne ugrožava zdravlje ljudi, već kao posebno medicinsko stanje. U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj. neplodnost, pogađa sve veći broj parova. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Specijalista ginekologije u Klinici Narodni front, dr Ivana Rudić Biljić, objasnila je za "Blic" da je sterilitet stanje u kome ne dolazi do trudnoće ni nakon godinu dana redovnih seksualnih odnosa bez upotrebe kontraceptivnih metoda.
- Razlozi za nesavršenu i umanjenu reprodukciju koja je u blagom ali trajnom opadanju posebno u razvijenim zemljama mogu biti medicinski i nemedicinski. Mogući uzroci mogu biti: smanjena fertilnost muškarca, povećana incidenca polno prenosivih bolesti i pelvičnih inflamatornih bolesti i sve kasnije odlučivanje žena za prvu trudnoću - kaže dr Rudić Biljić i nastavlja:
- Najčešći uzroci steriliteta kod žena su oštećenja jajovoda i priraslice u maloj karlici, hormonski poremećaji kao što je anovulacija, endometrioza i adenomioza, urođene ili stečene morfološke promene genitalnih organa, onkološka oboljenja, nepoznate etiologije.
Muški sterilitet
Iako žena rađa decu, zbog čega se na ženski sterilitet obraća više pažnje nego na muški, te se ranije pojam steriliteta češće vezivao za neplodnost žene, važno da se i uzroci muškog steriliteta sagledaju iz ozbiljnog ugla. Danas sterilitet pogađa i muškarca i ženu u jednakom procentu, te kako kaže dr Rudić Biljić, istraživanja pokazuju da u 40 procenata slučajeva uzrok problema pripisuje muškarcu, isti toliko i ženi, dok je u 10 procenata slučajeva zastupljen imunološki sterilitet, a preostalih 10 procenata obuhvata idiopatski, iliti sterilitet nepoznatog uzroka.
Kao i kod žena, postoji dosta uzroka muškog steriliteta - od hormonske neravnoteže, do fizičkih i psiholoških problema ili problema u ponašanju zbog čega je važno da se uzroci muškog steriliteta sagledaju iz ozbiljnog ugla.
Urolog dr Uroš Kenić sa urološke klinike "Urologija Vuk", prevashodno ističe za "Blic" da pojam sterilitet znači definitivno stanje onemogućene oplodnje, dok se pojam infertilitet koristi za smanjene oplodne moći.
- Mnogostruki su mogući uzroci neplodnosti muškarca. Uzroci mogu biti anatomski, gde je svakako najčešća proširena vena testisa tzv. Varikocela, potom infekcije, promenjen hormonski status, imunološki uzroci, prisustvo tumora testisa, gojaznost, upotreba psihoaktivnih supstanci, genetski faktori, štetni faktori ishrane, pesticidi - kaže dr Kenić i dodaje:
- Možda se kao problem može navesti i to, da muškarci koji imaju problem sa smanjenom oplodnom moći često i ne dođu na pregled i lečenje kod urologa, već tumačenje nalaza spermograma i drugih analiza ostane u domenu lekara drugih specijalnosti.
Metode lečenja
Doktorka Rudić Biljić kaže za naš list, da bi sa ispitivanjem neplodnosti trebalo početi ako ni posle godinu dana urednih polnih odnosa ne dođe do trudnoće, te da oba partnera treba da se podvrgnu ispitivanju.
- Početno istrazivanje neplodnosti zavisi od trajanja steriliteta i godina starosti para. Ispitivanje treba započeti i ranije ukoliko je žena starija od 35 godina, ako je imala upale jajnika, ginekološke i abdominalne operacije i neuredne menstrualne cikluse. Muškarac treba da se obrati lekaru ako je imao upale i povrede genitalnih organa, operacije preponske kile u detinjstvu ili ako ima nespuštane testise - naglašava naša sagovornica.
Ona ističe da se plodnost žene smanjuje posle 32 godine života, te da svaka dodatna godina umanjuje mogućnost spontane trudnoće za 5 procenata.
- Prvi korak ka ispitivanju i lečenju steriliteta su: opšti i ginekološki pregled, hormonske analize, ultrazvuk, histerosalpingografija (HSG) - ovim testom je moguće odrediti da li su jajovodi prohodni i ako nisu gde se nalazi prepreka . Ovi problemi se mogu operativno sanirati. U dijagnostici patologije jajovoda pored histerosalpingografije može da se koristi: histerokontrastna salpingografija i faloposkopija ili selektivna salpingografija - navodi dr Rudić Biljić.
Najbolja prognoza, kaže, za uspešno lečenje i začeće imaju anovulacija, blaga endometrioza i manje izražena muška neplodnost.
- Lečenje steriliteta zavisi od uzroka. Ono može biti medikamentozno i hirurško. Treba uvek pokušati sa kauzalnim lečenjem kako bi se otklonio uzrok sterilieta i omogućilo prirodno začeće. Lečenje obuhvata: lečenje infekcije, lečenje poremećaja ovulacije, hirurško lečenje tubarnog, ovarijalnog i materičnog faktora steriliteta - objašnjava doktorka i dodaje da se nakon svih navedenih metoda na samom vrhu piramide lečenja nalazi medicinski potpomognuta oplodnja (MPO), koja obuhvata sve metode lečenja i pomaže da se dođe do oplodnje.
Doktor Kenić navodi da metode lečenja muškaraca i izbor adekvatne terapije zavisi najviše od uzroka infertiliteta, te može biti konzervativno ili operativno lečenje.
- Operativno, hirurško lečenje je metoda lečenja za proširene vene testisa, a od drugih terapijskih modaliteta najčešće se koriste lekovi koji pospešuju broj i pokretljivost spermatozoida, hormonska terapija ili lekovi koji modifikuju i optimizuju hormonski status, ili pak lekovi koji suprimiraju imunološki odgovor organizma muškarca na sopstvene spermatozoide. Naravno, izbor terapije zavisi od faktora koji se identifikuje kao glavni problem infertiliteta - objašnjava urolog Kenić i dodaje da u najtežim slučajevima tzv. Azoospermije, iliti potpunog odsustva spermatozoida u spermi, operativni pristup i specifične biopsije testisa mogu biti jedini izbor lečenja.
Odlaganje rađanja
Poslednjih godina javio se trend kasnijeg zasnivanje porodice. Mnogi parovi provedu duže vreme odgađajući proširenje porodice zbog socijalnih i poslovnih razloga, a kada se konačno odluče za stvaranje potomstva , neretko tek tada ustanove da imaju problem. Zbog toga mnogi na neplodnost posumnjaju u zrelijoj dobi.
- Odgađanje rađanja prvog deteta za sobom povlači godine starosti, a samim tim i eksponencijalno opadanje reproduktivne sposobnosti. Kod žena starije životne dobi veći je rizik od pojave sponatnih pobačaja, hromozomskih abnormalnosti, češće je potrebna primena IVF procedura, i ono što nas najviše brine je odustajanje od borbe za dalje potomstvo - ne ostavlja dilemu dr Rudić Biljić i dodaje da otimalna plodnost žena traje oko 15 godina, a kod muškaraca i do 30 godina.
U Srbiji sterilitet obuhvata oko 15 do 17 procenata parova reproduktivne dobi, prema rečima naše sagovornice, od kojih 26 procenata leči sterilitet u proseku 6 do 10 godina.
- U poslednih 20 godina stopa neplodnosti je porasla za 5 do 7 procenata. Godišnje oko 100 hiljada parova potraži pomoć, dok više od polovine ne potraži pomoć - istakla je poražavajuću statistiku doktorka.
- Ne postoji starosna granica koja bi odredila ugroženost muškarca, ali svakako da su terapijski odgovori slabiji kod muškaraca iznad 40 godina. Trend kasnijeg zasnivanja porodice u velikoj meri utiče na problem začeća, naročito iz ugla žene, a kao što sam naveo, i kod muškaraca iznad 40- te godine slabiji su terapijski odgovori na lečenje - ne ostavlja dilemu urolog Kenić.
- Svest muškaraca o potrebi preventivnih pregleda je i dalje na niskom nivou, ali jako me raduje da se trend istih u poslednjih par godina povećava. Tome doprinose i brojne kampanje o prevenciji uroloških tegoba kao što su "Movembar" i "Urološka nedelja", kampanje koje se, kako u Srbiji, tako i u celoj Evropi sprovode u cilju povećanja svesti o urološkim potencijalnim problemima i prevenciji istih - zaklučuje dr Kenić.
Prevencija steriliteta
Kako nam je objasnila dr Rudić Biljić, prevencija steriliteta sastoji se u sprečavanju nastanka polno prenosivih bolesti i pelvičnih inflamatornih bolesti, smanjenju broja arteficijalnih prekida trudnoće u planiranju porodice, rađanju u optimalnom životnom dobi između 25 i 30. godine života, a najkasnije do 35. Zatim, sprovođenje zdravog načina života: zdrava ishrana, odmor, umerena fizička aktivnost, kontrola telesne težine. Izbegavanje štetnih navika kao što su pušenje, alkohol, kofein i opojna sredstva. Izbegavanje štetnih uticaja okoline kao što su teški metali, jonizujuće zračenje, boje, lakovi, izlaganje visokim i niskim temperaturama...
- Redovni preventivni ginekološki pregledi su od neprocenjive važnosti za pravovremeno otkrivanje raznih oboljenja, pre svega materice i jajnika, ali i brojnih infektivnih i polnih prenosivih bolesti koje mogu biti uzrok steriliteta. Preglede treba raditi jednom godišnje - dodaje dr Rudić Biljić I zaključuje da je u Srbiji, unazad 5 do 7 godina, podignuta svest pacijentkinja za redovne preglede , što se ogleda u redovnom javljenu pacijentkinja na preglede i manjem broju intervenicija.
Ministarstvo zdravlja i fondacija "Nije svejedno"u saradnji sa Udruženjem "Šansa za roditeljstvo" nedavno su pokrenuli besplatan nacionalni info broj telefona za sve parove i pojedince koji imaju problem sa začećem. Broj telefona je 0800333030 i dostupan je od 8 do 20 časova.
- Prema iskustvu za ovih nekoliko dana, koliko je aktivan broj, veliki je broj poziva i veliko interesovanje a to pokazuje da je problem zaista veliki i da je ljudima potrebno više informacija i praktičnih saveta. Nama se javljaju i parovi mlađi od 30 ali i parovi preko 45 godina - kaže za "Blic" Sandra Jovanović, predsednica Udruženja "Šansa za roditeljstvo", i nastavlja:
- Najčešća pitanja vezana su za to da li ispunjavaju uslove i kriterijume za finansirane postupke, kakva je zakonska regulativa, šta im je od uputa potrebno, ali se znatan broj poziva odnosi i na pomoć u finansiranju postupka jer veliki broj ljudi koji ne ispunjava neki od kriterijuma nema prava na finansirani postupak - žene preko 42 godine, muškarci sa dijagnozom azoospermije, oni koji su iskoristili sva 3 postupka o trošku Fonda i nemaju sredstava na još pokušaja.
Ona ističe da je psihološka pomoć svima koji se bore za roditeljstvo je neophodna u mnogim fazama lečenja neplodnosti.
- Vantelesna oplodnja je postupak koji nosi puno neizvesnosti i strahova pa je pomoć, da se što lakše prođe taj put, veoma poželjna. Naravno, i ponovljeni neuspesi mogu biti veoma mučni i srpljujući pa je i tada parovima potrebna pomoč. Psihološka pomoć je povezana i sa sociološkim delom ovog tretmana, a to je pitanje kako društvo u stvari vidi ljude koji se suočavaju sa ovim problemom, da li ih diskriminiše i osuđuje. To ljudi različito podnose, a teško se nose i sa osećajem krivice.
Neplodnost nije sramota! Bitno je da parovi znaju da rešenje postoji, da ne gube nadu. Medicina napreduje svakim danom, donacija je omogućena i u Srbiji i nadamo se da će se uskoro početi sa ovom procedurom - zaključila je predsednica Udruženja "Šansa za roditeljstvo".
Evropska nedelja neplodnosti obeležava se ove godine od 4. do 11. novembra i ima za cilj informisanje građana o problemu neplodnosti, kao i pozivanje na veću svest i politiku podrške u cilju rešavanja nejednake dostupnosti procedura za lečenje neplodnosti širom Evrope, što ovom projektu daje poseban značaj.
