Stručnjaci upozoravaju da opasnosti na internetu vrebaju i na popularnim aplikacijama koje deca svakodnevno koriste, kao što su TikTok, Snapchat, Instagram, YouTube, Roblox i ChatGPT.
Posebni rizici uključuju dostupnost neprimerenih sadržaja, manipulaciju i kontakta s nepoznatim osobama, a deca često nisu svesna posledica dok nije kasno.
Stručnjaci upozoravaju da opasnost na internetu više ne vreba samo na "sumnjivim" sajtovima, već i na aplikacijama koje deca svakodnevno koriste za zabavu, dopisivanje i igranje. A sada, kada je počeo letnji raspust, klinci će više nego ikada da "bulje u telefon". TikTok, Instagram, Snapchat ili Roblox danas su deo odrastanja, ali i prostor u kojem maloletnici mogu postati mete manipulacije, nasilja i zloupotrebe, upozoravaju iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu koji je objavio vodič za roditelje za aplikacije koje koriste deca.
Iako većina platformi ima bezbednosne opcije i uzrasna ograničenja, stručnjaci upozoravaju da roditeljski nadzor i otvoren razgovor sa decom ostaju najvažnija zaštita. Poseban problem predstavlja to što mnoga deca ne prepoznaju opasnost na društvenim mrežama dok ne bude kasno, jer komunikacija sa nepoznatima često počinje bezazleno i kroz igru.
Snapchat: Poruke nestaju, ali posledice mogu ostati
Snapchat je među tinejdžerima popularan zbog fotografija i poruka koje nestaju nekoliko sekundi nakon gledanja, kao i zbog filtera, "Story" objava i deljenja lokacije putem Snap Map opcije. Upravo taj osećaj prolaznosti kod dece često stvara utisak da je komunikacija potpuno bezbedna i da ništa ne može ostati zabeleženo.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da upravo takva komunikacija može biti opasna. Nepoznate osobe lako mogu stupiti u kontakt sa decom preko opcija za brzo dodavanje prijatelja, dok deljenje lokacije u realnom vremenu dodatno povećava rizik. Roditelji bi posebno trebalo da obrate pažnju na "Ghost Mode", kojim se lokacija skriva, ali i na to sa kim dete razmenjuje sadržaj koji kasnije može biti zloupotrebljen.
TikTok: Aplikacija koja "uvlači" decu satima
TikTok je postao jedna od najpopularnijih mreža među mladima zahvaljujući kratkim video-snimcima, trendovima i algoritmu koji korisnicima neprekidno nudi novi sadržaj. Deca na ovoj mreži provode sate gledajući izazove, skečeve i viralne snimke, često bez osećaja koliko vremena zapravo prolazi.
Problem nastaje kada algoritam počne da prikazuje nasilne, seksualizovane ili opasne sadržaje, ali i izazove koji mogu dovesti do povređivanja. Stručnjaci upozoravaju i na pritisak popularnosti, jer broj pregleda i lajkova kod dece može izazvati anksioznost i osećaj manje vrednosti. Roditeljima se savetuje da uključe opciju "Family Pairing" i razgovaraju sa decom o tome da popularno ne znači automatski i bezbedno.
Instagram: Savršeni životi koji stvaraju nesigurnost
Instagram je mesto na kojem mladi dele fotografije, kratke video-snimke i svakodnevne trenutke, ali je istovremeno i mreža koja stvara snažan pritisak da život izgleda "savršeno". Upravo zbog toga psiholozi upozoravaju da ova aplikacija može negativno uticati na samopouzdanje i sliku koju mladi imaju o sebi.
Pored toga, deca preko direktnih poruka mogu dobiti uznemirujuće ili seksualno sugestivne sadržaje, čak i kada imaju privatan profil. Problem predstavlja i olako deljenje lokacije i ličnih podataka, zbog čega roditelji treba da razgovaraju sa decom o privatnosti, ali i da ih podsete da fotografije i snimci jednom objavljeni mogu zauvek ostati na internetu.
Facebook: Mreža prepuna sadržaja bez kontrole
Facebook možda više nije prvi izbor najmlađih, ali i dalje predstavlja jednu od najvećih društvenih mreža na svetu. Deca preko nje pristupaju grupama, video sadržajima i Messenger komunikaciji, često bez svesti o tome koliko je lako doći u kontakt sa nepoznatim ljudima.
Poseban problem predstavlja veliki broj lažnih profila i nedostatak ozbiljne provere identiteta korisnika. Stručnjaci upozoravaju da predatori često koriste Messenger za privatnu komunikaciju sa decom, dok idealizovane objave drugih korisnika mogu dodatno uticati na mentalno zdravlje mladih. Roditeljima se savetuje da zajedno sa decom provere podešavanja privatnosti i razgovaraju o tome ko zaista stoji iza "prijatelja" na internetu.
YouTube: Od crtanog filma do uznemirujućeg sadržaja u nekoliko klikova
YouTube je mnogima prvi izbor za zabavu, muziku i edukaciju, ali stručnjaci upozoravaju da algoritam može veoma brzo odvesti dete do sadržaja koji nije primeren njegovom uzrastu. Problem predstavljaju i lažni crtani filmovi sa uznemirujućim scenama, kao i video-snimci puni nasilja, teorija zavere ili seksualnih aluzija.
Roditelji često misle da je dovoljno uključiti "YouTube Kids", ali ni ta verzija nije potpuno bezbedna. Dodatni rizik predstavljaju live prenosi i komentari, gde deca mogu ostaviti lične podatke ili postati mete uznemiravanja. Stručnjaci preporučuju da roditelji redovno proveravaju koje kanale dete prati i da razgovaraju o tome da nije svaki sadržaj na internetu tačan ili dobronameran.
Roblox: Igra koja je postala društvena mreža
Roblox se na prvi pogled čini kao bezazlena platforma za igranje, ali stručnjaci upozoravaju da je reč o ogromnoj online zajednici u kojoj deca svakodnevno komuniciraju sa nepoznatim ljudima. Kroz različite igre i čet opcije mališani lako stupaju u kontakt sa osobama koje se lažno predstavljaju kao vršnjaci.
Dodatni problem predstavljaju takozvane "condo" igre sa seksualnim sadržajem, ali i pritisak da se troši pravi novac na virtuelnu valutu "Robux". Zabeleženi su i slučajevi u kojima su odrasli preko Robloxa pokušavali da prebace komunikaciju sa decom na druge aplikacije. Zbog toga stručnjaci savetuju roditelje da isključe otvoreni čet, uključe roditeljski PIN i redovno proveravaju koje igre dete koristi.
ChatGPT: Koristan alat ili zamena za razmišljanje?
ChatGPT postao je deo svakodnevice mnogih učenika koji ga koriste za domaće zadatke, sastave i učenje. Veštačka inteligencija može biti korisna pomoć, ali stručnjaci upozoravaju da preterano oslanjanje na AI kod dece može oslabiti kritičko razmišljanje i stvoriti naviku prepisivanja bez razumevanja gradiva.
Problem je i to što AI ponekad daje netačne ili izmišljene informacije, koje mlađi korisnici često prihvataju kao potpuno tačne. Psiholozi upozoravaju i da manja deca mogu steći utisak da razgovaraju sa stvarnom osobom. Zato roditelji treba da objasne da je reč o programu, a ne "prijatelju", i da podstiču decu da svaku informaciju dodatno provere.
Najvažnija zaštita je razgovor
Stručnjaci ističu da nijedna aplikacija nije potpuno bezbedna niti potpuno opasna, već da način korišćenja pravi najveću razliku. Otvoren razgovor sa decom, jasno postavljena pravila i poverenje često su efikasniji od potpune zabrane korišćenja interneta.
Roditeljima se savetuje da redovno proveravaju podešavanja privatnosti, razgovaraju sa decom o tome šta gledaju i sa kim komuniciraju, ali i da ne reaguju kaznama ako dete prijavi problem ili uznemiravanje. Upravo osećaj sigurnosti da mogu da se obrate roditeljima često je ključna zaštita od ozbiljnijih posledica.
Evo kako možete potražiti pomoć stručnjaka
Dodatnu pomoć roditelji i deca mogu potražiti i u Centar za nestalu i zlostavljanu decu, koji pruža psihološku i pravnu podršku porodicama suočenim sa problemima na internetu. Građanima je dostupna besplatna linija za pomoć 0800 200 880, dok se nelegalni sadržaj može prijaviti preko NetPatrole.
U slučaju sumnje na online zlostavljanje stručnjaci savetuju da se odmah kontaktira policija, a eksplicitne fotografije moguće je prijaviti za uklanjanje preko NCII platforme. Više saveta i informacija dostupno je na sajtu Centra za nestalu i zlostavljanu decu, dok se besplatna podrška može zatražiti i putem mejla kontakt@cnzd.rs.
