Jedni dolaze na njega da ovekoveče svoju ljubav, drugi samo da se fotografišu - “Most ljubavi” u Vrnjačkoj Banji i tokom prvomajskih praznika bio je jedna od omiljenih destinacija zaljubljenih parova pa je tako postao “bogatiji” za nekoliko stotina katanaca.
Legenda o tragičnoj ljubavi oficira Relje i učiteljice Nade, koje je prvo razdvojio Prvi svetski rat a nakon toga konačno i brak srpskog vojnika sa Grkinjom, već godinama privlači hiljade I hiljade turista na ovaj mostić koji je bio njihovo omiljeno sastajalište a čije su ograde danas cele načičkane katancima.
Oni koji se ovde zakljinju na večnu ljubav, veruju da će se beskrajno voleti ako na ogradu mosta zakače katanac na kojem su ispisali svoja imena ili inicijale, a potom ključ bace u reku.
Nema turiste koji je došao u Vrnjačku Banju a da nije posetio ovo mesto i fotografisao se, dok su se mnogi se odlučili i da „zakatanče“ svoju ljubav, i tako je učine večnom. Zato se na mostu uvek traži mesto više pa su u nedostatku prostora, katanci zakačeni često i jedni na druge, poput metalnih grozdova. U rečici koja protiče ispod mosta nema riba, ali pažnju privlače stotine ključeva od katanaca.
Kraj mosta može se i pročitati legenda o Relji i Nadi, ali i o tome kako je, po jednoj od priča, upravo to motivisalo Desanku Maksimović da prilikom posete Vrnjačkoj Banji napiše jednu od svojih najlepših pesama: „Molitva za ljubav“.
