(VIDEO) IMA 67 GODINA, I DALJE SKUPLJA SLIČICE I MENJA SE SA KLINCIMA Zoran iz Valjeva albume sa Mundijala pretvorio u ozbiljno kolekcionarstvo

U svetu gde se sve dobija na jedan “klik” i gde se instant-uzbuđenja mere sekundama na ekranu, jedan Valjevac ljubomorno čuva jednu staru veštinu – strpljenje u sakupljanju. Za njega, magija ne počinje na internetu, već u ritualnom cepanju papirne kesice iz koje se pomalja miris sveže štampanih sličica.

Svako prvenstvo sveta u fudbalu, još od daleke 1970. kad je objavljen prvi, uvek prati luksuzni album sa sličicama fudbalera, reprezentacija, stadiona na kojima se igra šampionat... Tako je i sa tekućim mundijalom koji se igra u SAD, Kanadi i Meksiku.

I naravno, među mnogima, sličice i sada skuplja Zoran Jakovljević iz Valjeva, 67-godišnji građevinski inženjer koji sa više od 15 različitih sportskih albuma dokazuje da ova strast nije tek prolazni dečiji hobi, već ozbiljna kolekcionarska disciplina koja može da traje decenijama.

Prvi album i prvi nadimak - Tarantini

Zoranova kolekcionarska priča sa fudbalskim albumima počinje pre gotovo pola veka - 1978. godine, u vreme kada je Svetsko prvenstvo u fudbalu igrano u Argentini. Bilo je to specifično prvenstvo pod senkom vojne hunte, ali na terenu je blistala jedna slavna generacija domaćina koje će u finalu pobedom nad Holandijom podići prvu zlatnu boginju u fudbalskoj istoriji Argentine.

- Dobro se sećam tog prvenstva, slavne generacije svetskih prvaka koju je predvodio Mario Kempes. Tada počinje i moja ljubav prema sakupljanju sličica. Sećam se da su bile specifične, mladim ljubiteljima fudbala bi sigurno bile smešne zbog tadašnje mode duge kose i “raskošnih” frizura pogotovo kod Južnoamerikanaca, te karakteristično uskih dresova i kratkih šorceva – počinje priču Jakovljević za “Blic”.

U to vreme, i sam je aktivno trčao za bubamarom, trenirajući u lokalnom klubu “Radnički” sa Petog Puka.

- U skladu sa tadašnjom modom imao sam dugu kosu, kao čuveni odbrambeni igrač Argentine Alberto Tarantini. I onda su me, upoređujući me sa njegovom sličicom u albumu, tamo svi prozvali Tarantini - sa osmehom se seća.

Kako su se davala “dva Plećaša” za “jednog Marjanovića”

Fudbalski albumi, ali ne samo sa svetskih šampionata, nego i sa evropskih prvenstava, engleske Premijer ili Prve lige stare Jugoslavije, dominantan su deo Jakovljevićeve kolekcije. Najveći deo njih, što je i njihova najveća vrednost, popunjen je do poslednje sličice.

Jedno takvo svedočanstvo ima poseban status - to je već pola veka stari album “Košarka” iz sezone 1975/76. Bilo je to zlatno doba valjevske košarke, kada je “Metalac” igrao u Prvoj saveznoj ligi Jugoslavije. Pored praćenja utakmica uživo u krcatoj Hali sportova, za svakog ljubitelja košarke u Valjevu tada je bio izazov da dođe do albuma sa sličicama lokalnih sportskih heroja.

- Mi klinci smo čekali ispred Hale sportova. Naišao je čuveni trener Luka Stančić i podelio nam nekih desetak albuma “Košarka”, koji su zaista fantastični jer su bili ne samo albumi, nego prave enciklopedije o takmičenju i ligi koja je u to vreme bila jedna od najjačih na svetu – seća se naš sagovornik.

Taj košarkaški album krije i jednu od najzabavnijih lokalnih anegdota o legendarnom valjevskom košarkašu, pokojnom Darku Marjanoviću.

- Darkova sličica, tada igrača “Metalca”, inače divnog čoveka, novinara i književnika, bila je jedna od najtraženijih. I tada su razmene duplikata sličica bile masovne, a sećam se da su svi klinci, koliko je Darko bio omiljen u Valjevu, davali “dva Plećaša”, odnosno dve sličice čuvenog košarkaša Nikole Plećaša iz zagrebačke “Lokomotive”, za “jednog Marjanovića” - kroz setu priča Zoran.

- Naravno da je fudbal globalno najpopularniji i time najkomercijalniji sport, ali i dalje mi je misterija kako košarka kod nas, gde je najtrofejniji sport, nije imala toliko albuma sa sličicama kao fudbal i stekla tu vrstu popularnosti – dodaje.

Stari albumi su bili bolji

Kao višedecenijski hroničar ovog hobija, Jakovljević kritički posmatra pravac u kojem se moderno kolekcionarstvo albuma i sličica kreće. Za njega su stari albumi bili prave male enciklopedije bogate informacijama, dok su današnji svedeni na suvu komercijalizaciju.

- Prethodni albumi, pogotovo oni iz 20. veka, imali su fantastično mnogo podataka o igračima, reprezentacijama, savezima, stadionima, zemlji domaćina, dajući i draž da sam sakupljač upisuje rezultate utakmica na tom prvenstvu. Novi jesu moderni, ali su šturi podacima i više komercijalizovani - primećuje valjevski kolekcionar.

Posebnu ljutnju kod starih kolekcionara izazvao je novi sistem numeracije sličica, koji je prekinuo tradiciju dugu nekoliko decenija.

- Ranije je bilo koncipirano tako da sakupljate sličice od broja 1 do 994 i tačno znate koja vam fali. Sada su sličice numerisane po reprezentacijama, od 1 do 20. Ne možete više da kažete “fali mi broj 652”, nego morate da pratite aplikaciju na telefonu da biste znali šta vam nedostaje. Zbog toga je dosta ljudi koje ja znam, a koji su sličice sakupljali godinama, odustalo od albuma za ovo Svetsko prvenstvo – objašnjava naš sagovornik.

Valjevska berza i kućni red: “Ja lepim sve”!

Međutim, ono što digitalne aplikacije nikada neće moći da zamene jeste socijalni aspekt ovog hobija - tradicija razmene duplikata “licem u lice”. U Valjevu, vikendom oko podneva, centar sveta za sakupljače i najveća berza gde se od kako je počeo aktuelni šampionat razmenjuju sličice Mesija, Kristijana Ronalda, Embapea, Kejna i Halanda, jeste Trg Desanke Maksimović.

- To je najuzbudljiviji deo. Jedino što je malo smešno kada čovek od 67 godina dođe među klince da se menja, ali srećom bude tu uvek i kolekcionara iz starijih generacija. Danas postoje i sajtovi poput “Menjaže”, pa se sličice šalju i menjaju na nivou cele Srbije - priča Zoran.

A kada se razmena obavi i nedostajući fudbaleri donesu kući, nastupa najvažniji deo rituala - lepljenje. U Zoranovom domu se tačno zna red i niko ne sme da mu uskrati to zadovoljstvo.

- To je poseban užitak. Sednete i polako lepite, gledate koji je igrač, gde igra, analizirate podatke. Moje kćerke su jednom pokušale da mi pomognu i zalepe neku sličicu, ali sam im odmah rekao - ne može! Ništa ne sme da bude iskrivljeno, ja ih lepim sve sam - kaže uz osmeh.

Formula za strpljenje

Iako nema posebnog favorita među svim fudbalskim albumima koje poseduje, inženjer ipak, kao najbolji među modernima, izdvaja album Svetskog prvenstva u Južnoj Africi 2010. godine, jer je spojio savremeni dizajn i kvalitet sličica sa obiljem podataka za svakog igrača i njegov klub, te nudio je prostor za ručno upisivanje rezultata, što čitavoj stvari daje lični pečat.

Kada se podvuče crta, sakupljanje sličica je za njega mnogo više od pukog popunjavanja papirnih stranica - svojevrsna sportsko-životna filozofija.

- Za ovo je potrebno strpljenje i jedna vrsta izdržljivosti. Današnji klinci bi najradije kupili četiri kutije odjednom, sve zamenili i popunili album za tri dana. Ali, u tome nije ni poenta, ni “gušt”. Ja ne žurim. Namerno ostavljam poslednjih dvadesetak sličica za novi album da ih skupim lagano, dok traje ovo Svetsko prvenstvo u fudbalu. I onda, kada se album popuni do kraja i kasnije ponovo prelistava, dolazi taj osećaj ispunjenosti, zadovoljstva i vrednosti ovog kolekcionarstva – zaključuje Zoran Jakovljević.

Dok smo razgovarali, na Svetskom prvenstvu u Severnoj Americi još nisu bili poznati svi parovi četvrtfinala, ali on prognozira da će se za titulu boriti Argentina i Francuska. I kaže da priželjkuje da se zlatna boginja vrati u Evropi. Dakle - “allez France”!