Toplotni talas je doveo do kritičnog pada vodostaja velikih reka u Srbiji, posebno Dunava, dok se rezevoari prazne
Drina je jedina reka koja trenutno stabilno opskrbljuje Savu i Dunav vodom zahvaljujući obilnim padavinama na svom izvoru
Toplotni talas skoro pa je isušiuo moćni Dunav, vodostaj vleikog broja reka u Srbiji pao je na kritične nivoe. Rezervoari se prazne, vreme ističe! Ipak, hidrolog, Igor Leščešen, otkriva da nam tek prete prve ozbiljne suše, koje greške hitno moramo da ispravimo pre nego što bude prekasno, ali i koja je to reka u Srbiji koja bi mogla da sačuva Dunav i Savu.
Sava u padu, a Morava na ivici opstanka
Iako situacija na Savi još nije dostigla kritičan nivo kao na Dunavu, visoke temperature donose prve znake hidrološke suše, što se jasno vidi po niskom vodostaju kod Sremske Mitrovice. Ukoliko se toplotni talas nastavi, i Sava će se naći pod direktnom pretnjom.
Mnogo gora i dramatičnija situacija je sa Velikom Moravom, čiji je celokupni sliv trenutno na samoj granici biološkog minimuma. To znači da je u reci drastično smanjena količina kiseonika, dok temperature vode rastu, što direktno ugrožava kompletan živi svet i remeti osetljivi ekosistem.
Leščešen, koji je svoje master i doktorske studije završio na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, upozorava da je naša nacionalna reka u poslednjih desetak godina čak četiri ili pet puta bila na ovoj ivici, ali da se o tome u javnosti uopšte ne govori.
Kao ključne razroke za ovakvo stanje na Moravi, on navodi nelegalno vađenje šljunka sa rečnog dna, što drastično menja strukturu korita, dubinu i tok reke, dovodeći do fatalnog smanjenja protoka i pregrevanja vode.
Koja reka jedino može da spasi Srbiju
Za razliku od ostalih reka u regionu, Drina trenutno beleži najbolju hidrološku situaciju. Tajna njenog opstanka leži u specifičnim izvorima vodosnabdevanja. Njen izvorišni deo nalazi se u dinarskom kršu koji, zahvaljujući blizini Jadranskog mora, dobija enormne količine padavina. Te padavine u nekim delovima dostižu od 2.000 do 3.000 mm po kvadratnom metru, što je i do pet puta više od količine padavina u Vojvodini.
Kako objašnjava Igor Leščešen, hidrolog sa Instituta za hidrologiju Slovačke akademije nauka, dok je fokus javnosti usmeren isključivo na kritično nizak Dunav, situacija na ostalim domaćim i regionalnim rečnim tokovima takođe zahteva hitnu pažnju.
Zahvaljujući tim obilnim kišama i bogatim podzemnim vodama, Drina se konstantno i uspešno obnavlja. Nasuprot njoj, Dunav se ne obnavlja zbog nedostatka snega i padavina u Alpima, dok visoke temperature izazivaju masovno isparavanje. Dunav trenutno doslovno "crpi" preostale podzemne rezerve.
Pored toga što obezbeđuje dragocene količine vode za savski i dunavski sliv u koje se uliva, Drina donosi znatno čistiju vodu koja osvežava i ispira već postojeće zagađivače u Savi. Naša velika prednost je što nam reke dolaze sa različitih strana sveta (Sava i Dunav sa zapada, Tisa sa Karpata, a Drina sa Dinarida), pa je teško zamisliti scenario u kojem bi sve reke istovremeno presušile.
Domino efekat katastrofe
Stručnjak upozorava da moramo pod hitno zaštititi podzemne izvore i strogo zabraniti gradnju u područjima gde se nalaze podzemni rezervoari, jer se oni izuzetno teško dopunjuju i čiste. Posebnu opasnost predstavljaju prekomerna upotreba pesticida u poljoprivredi, ali i potencijalno zagađenje iz Jadarskog i Mačvanskog basena, odnosno rudnika litijuma.
"Jadar se uliva u Drinu, ona u Savu i eto problema za Beograd i sva naselja nizvodno, sve do Rumunije i Bugarske. U slučaju bilo kakve havarije, sigurno bismo imali razoran domino efekat nizvodno", naglašava Leščešen za N1.
Postoji li rešenje
Klimatske promene neće nestati same od sebe, a na nama je da se hitno adaptiramo.
“Tu je i racionalnije korišćenje vode, pre svega vode za piće. Mi smo država koja istu vodu sa slavine koju pije, pušta u vodokotlić, dok se u drugim zemljama primera radi prečišćavana otpadna voda, koja se posle koristi za navodnjavanje", navodi on.
Leščešen ističe nekoliko ključnih koraka koje moramo sistemski da preduzmemo:
- Obnova kompletne infrastrukture
- Racionalna upotreba pijaće vode
- Izgradnja akumulacija
