Starije generacije preferiraju miran doček kod kuće, dok mlađi biraju izlazak u klubove ili gradske trgove
Etnolozi navode da nostalgija za prošlim vremenima igra ulogu u percepciji nekadašnjih proslava
Nova godina za mnoge nikada nije bila samo još jedan datum u kalendaru. To je trenutak kada vreme na kratko stane - podvuče se crta, saberu uspesi i razočaranja i postave novi ciljevi. Ipak, način na koji se dočekuje 1. januar menjao se zajedno sa društvom - od skromnih, ali veselijih okupljanja, do današnjih spektakularnih proslava uz muziku, svetlosne efekte i društvene mreže.
Nova godina je za veliki broj građana bila više od običnog datuma u kalendaru. Ona je ogledalo vremena u kom živimo, naših navika, želja i mogućnosti. A razlike između nekadašnjih dočeka i današnjih kažu, veće su nego ikad. Stariji danas sve češće ostaju kod kuće. Kažu, lepše je u toplini doma, uz porodicu, mirniju muziku i uspomene na neka prošla vremena.
- Propao sam skroz, kaže jedan čiča, kod kuće će biti doček. Radno i uveče sa prijateljicom kod kuće, koleginicom. Možda sam pre 30 godina izlazila. To su bile diskoteke, klubovi, a sada ne - kazala je Beograđanka.
Drugi dodaju da im se čini da je nekada bilo lepše, te da je bilo više "ambicija za druženje i veselje".
- Ne znam, meni izgleda rđavo sad. Nekad je bilo lepše, čini mi se, a sad koliko je to... Bilo je lepše, bilo je više ambicija za neko druženje, za veselje - istakao je Beograđanin.
Jedna sugrađanka istakla je i da nikad nije volela Novu godinu, te da joj je to bilo "smor".
- Verujte, nikad nisam volela Novu godinu, uvek mi je to bilo smorno. Sad idem kod kumova - kazala je.
Nova godina se pre dočekivala mnogo veselije
Nekada, u vreme socijalizma, ali i decenijama posle, pa i u prethodnim godinama, Nova godina se dočekivala, kažu mnogi veselije. Iako se čini da je novogodišnja euforija nekada bila jača, etnolozi kažu da je reč pre svega o nostalgiji za prošlim vremenima. Praznici su se, za razliku od ranijih decenija, danas razvukli tokom čitavog decembra i januara od katoličkog i pravoslavnog Božića, do dve Nove godine.
- Nekada je to bilo drugačije i bilo je više vezano za porodicu, a sad mi očekujemo, pogotovo od ulaska u novi milenijum, kako su bile javne proslave Nove godine i na ulicama kad su izašle, i sad očekujemo da će to biti iz godine u godinu. Međutim i tržišna ekonomska ponuda jeste velika, ali materijalno narod, čini mi se bar na ovim prostorima, da je malo skučeniji i da ne može sebe da priušti. Ono što je karakterisalo i Nove godine u poslednjih 50-60 godina, to opet se pripisuje socijalističkom društvu, da je sa proslavom i veličanjem Nove godine nekako potisnuo sve ove religiozne praznike, odnosno Božić, i da je Božić došao u drugi plan - kaže za Blic televiziju Vesna Marjanović, etnološkinja.
Danas Nova godina izgleda drugačije
Danas, Nova godina izgleda drugačije. Mladi sve češće biraju klubove, žurke i noćni provod, svetlosne efekte i društvene mreže koje beleže svaki trenutak. Doček se planira nedeljama unapred - gde, s kim i u kojoj kombinaciji.
- Došao sam iz Austrije ovamo, zato što sam čuo da je najveći provod u Beogradu i nije mi nikako žao. I svako mogu reći, mama, tata, svi dolazite za Beograd, da je najjači doček u gradu, nigde drugo nego u Beogradu - kazao je jedan Austrijanac.
I dok se vremena menjaju, jedno ostaje isto, želja da Nova godina počne sa osmehom, dobrim društvom i nadom da će narednih 365 dana biti bar malo bolji od prethodnih. Jer, bilo da se slavi u klubu, na trgu ili kod kuće - Nova godina je uvek bila i ostala razlog da verujemo u novi početak.
