Za godinu dana Palatu nauke je posetilo više od 100.000 ljudi, a izložbe i planetarijum su najpopularniji sadržaji
Koncept zgrade inspirisan je aresibo porukom, simbolizujući čoveka, tehnologiju, planetu i svemir
Palata nauke - zadužbina Miodraga Kostića u Beogradu svečano je proslavila prvi rođendan sa svojim posetiocima. Bilo je živo, užurbano i veselo tog dana jer je zgrada na raskrsnici ulica Kralja Milana i Kneza Miloša mesto susreta, edukacije, druženja, ljubavi prema nauci, sa programima koji su pažljivo osmišljeni i interaktivni, nudeći zabavu svim generacijama i dajući odgovore na mnoga pitanja.
Zdanje u kojem se danas nalazi Palata nauke sagrađeno je 1924. po projektu nemačkog arhitekte Avgusta Rajnfelsa, u harmoničnom stilu srednjoevropskog akademizma. Prvo je bilo sedište Jadransko-podunavske banke, najveće u Kraljevini Jugoslaviji. Posle Drugog svetskog rata ona je prestala da postoji, tako da se u taj prostor useljavaju druge bankarske institucije. Sto godina nakon izgradnje, 2024, zgrada otvara svoja vrata kao Palata nauke.
Koncept zasnovan na aresibo poruci
Koncept palate je zasnovan na aresibo poruci. To je radio-signal koji je 1974. poslat sa teleskopa zvezdanom jatu, svemiru, noseći osnovne informacije o ljudima, Zemlji i našoj tehnologiji. Poruka, sačinjena od 1.679 binarnih cifara, organizovana je u grafički prikaz koji uključuje brojeve od 1 do 10, atome ključnih elemenata DNK, prikaz čoveka i Sunčevog sistema… Poruka je u prevodu imala 4 nivoa, svaki je bio nečemu posvećen: 1. čoveku, 2. planeti Zemlji, 3. tehnologiji, 4. svemiru. I upravo su spratovi Palate nauke preslikani koncept aresibo poruke.
Nemanja Đorđević, upravitelj Palate nauke, za “Blic” je sumirao utiske jednogodišnjeg rada i objasnio šta je prevazišlo sva njihova očekivanja.
“Slavimo prvi rođendan Palate nauke, ali ona je kao ideja, u prstima arhitekata i timova koji su osmišljavali sadržaje nastala mnogo ranije. Na tom putu nas je iznenadilo mnogo toga. Palata nauke je otvorena na pet i po hiljada kvadratnih metara, sa naučnim laboratorijama, izložbenim postavkama, salom za predavanja i divnim aktivnostima, koje smo tokom godine osmišljavali, otkrivali, te nismo ni mogli da sanjamo da ćemo imati koncerte ili baletske performanse u kojima su, u stručnom delu, učestvovali predavači iz fizike. Tako da je prošla godina bila inspirativna."
Film o dinosaurusima oborio sve rekorde
"U brojevima, više od 100.000 posetilaca, što je za 15 odsto prevazišlo naša očekivanja, više od 90 naučno-stručnih radova, a da budem i konkretan, jedan film, posvećen dinosaurusima, za samo mesec i po dana pogledalo je više ljudi nego sve filmove od otvaranja Palate nauke do danas! Ovo je mesto za radoznale, ali i mesto koje iznenađuje ne samo nas koji ga vodimo, nego i posetioce”, rekao je Đorđević.
Na pitanje za koji sadržaj je publika bila najviše zainteresovana, kaže da se mogu izdvojiti dva.
"Pored stalne i privremene postavke koje obilazi najveći broj posetilaca, bile su ajkule, a trenutno je aktuelna izložba 'Više od igre', posetioci najviše idu u planetarijum. Nama su projekcije svakodnevno popunjene i sa njih odlazite ne samo sa osmehom jer ste videli planetu Zemlju ili celu galaksiju iz pozicije iz koje to nikada niste mogli da vidite, nego odlazite i sa novim saznanjima. Palata nauke ima za cilj da svako ko napusti ovaj prostor ima odgovor bar na dva pitanja. U svim našim postavkama su neka pitanja - kako vetar duva, da li ima vode na Marsu, kako preživljava astronaut u bestežinskom stanju - i ako uspemo da postignemo taj cilj, mi smo svakom posetom ojačali nekog odraslog ili dete da bude bliže korišćenju naučnih postavki.”
Na konstataciju da kao institucija nose veliku odgovornost u prezentaciji naučnih sadržaja i u popularizaciji nauke, koliki je bio izazov izabrati način na koji predstaviti sadržaje javnosti, Đorđević kaže da "kada se bavite promocijom nauke, stalno ste na klizavom terenu između toga kako da privučete pažnju nekoga kome nauka nije bliska, a da vas ljudi prate i da ih zainteresujete”.
"Učili smo na tuđim greškama"
"U tom smislu se slažem da je bilo puno izazova, ali smo imali sjajan tim i iskustvo od 30 godina obilazaka različitih naučnih centara i na tom iskustvu smo popravili tuđe greške, pokušali da budemo drugačiji, ali i imali na umu da ne smemo da zagazimo u teren pseudonauke. Kada smo pisali tekstove, angažovali smo doktore nauka koji su ih detaljno čitali”, kaže naš sagovornik.
Na svakom spratu neki naš naučnik
Na pitanje koliko nas u validnosti sadržaja obavezuju i slavni preci, naučnici, Đorđević ističe da na svakom spratu otvaraju temu nekim našim naučnikom.
"U prizemlju je to Mihajlo Pupin, na prvom spratu Milutin Milanković, na trećem spratu je Nikola Tesla. Svi oni su doprineli na svoj način nauci, možda je Milanković u pravom smislu bio najveći naučnik, jedan od naših najcitiranijih naučnika, Tesla je bio više inženjer, a Pupin između ta dva sveta. Voleo bih da u narednim godinama budu prikazani neki savremeni naučnici i naučnice koji se obraćaju ljudima iz ovog vremena“, rekao je Đorđević.
Idući po spratovima, nas je najviše zainteresovao planetarijum, priča o robotskim šakama, ali i postavka o gejmingu.
Najstarija robotska šaka na svetu
Zapravo, kao eksponat, u vitrini se nalazi najstarija robotska šaka na svetu, koja je napravljena u Beogradu, u Institutu "Mihajlo Pupin" 1963. Za sve te projekte morao je da postoji neki motiv, razlog zašto se to pravilo. Nepune dve decenije ranije završen je Drugi svetski rat. Mnogi vojnici su, nažalost, izgubili šake, pa su dva profesora sa Elektrotehničkog fakulteta Rajko Tomović i Miodrag Rakić imali ideju da naprave šaku.
Još jedan razlog pravljenja šake je početak industrijalizacije. Fabrike su počele da koriste mašine, a ljudi koji su radili u fabrikama nisu bili toliko obrazovani da znaju da ih koriste pa su se povređivali na poslu. To je bio razlog što je napravljena "beogradska šaka".
Ovo je samo jedna u mnoštvu zanimljivih priča o eksponatima koju smo toga dana čuli. Ako ste radoznalog duha i želite da naučite nešto novo, Palata nauke je pravo mesto za vas, a uverićete se da u hodnicima ovog impresivnog stogodišnjeg zdanja i umetnost i nauka dišu kao jedno.
