Antikvarnica poseduje i prvi svetski prevod Tolstojevog "Vaskrsenja“ na srpski, kao i prvo izdanje Frojda na srpskom jeziku.
Tomašević naglašava da oko 10 odsto populacije redovno čita knjige
U srcu Vračara, u Beogradu, na policama jedne sasvim obične antikvarnice, krije se neprocenjivo kulturno blago, uključujući najskuplju knjigu koja se trenutno nalazi u ponudi, a čija je cena neverovatnih 20.000 evra!
Gostujući u emisiji "Jutro na Blic", na Blic TV-u, beogradski antikvar Filip Tomašević, koji se ovim poslom profesionalno bavi već dve decenije, otkrio je da se najskuplji naslov u njegovoj kolekciji ističe po svojoj izuzetnoj istorijskoj vrednosti.
Iako se mnogi iznenade kada čuju koliko košta, Tomašević ističe da je njena cena zapravo "prilagođena našim uslovima".
"Život Petra Velikog" - raritet iz 18. veka
Knjiga koja dostiže cenu od 20.000 evra jeste prvo izdanje dela "Život Petra Velikog" autora Zaharija Orfelina, štampano davne 1772. godine u dva toma u Veneciji.
"Poslednji komplet u privatnom vlasništvu pojavio se pre 70 godina. Drugo izdanje se pojavilo pre 20 godina na Sadebi aukcijama sa cenom od 50.000 funti, tako da je ova cena prilagođena", objašnjava Tomašević zašto ova knjiga vredi pravo malo bogatstvo.
Prvi svetski prevod Tolstoja i "Mrtve duše"
Pored ovog dragulja, u njegovoj kolekciji se nalaze knjige od 17. i 18. veka, pa sve do novih rasprodatih izdanja. Među njima je i prvi prevod sa ruskog jezika Gogoljevih "Mrtvih duša" iz 1872. godine u prevodu Milovana Glišića, čija je vrednost znatno niža – oko 200 evra.
Posebnu pažnju privlače i "Privilegije Marije Terezije" iz 1743. godine, knjiga u kojoj se potvrđuju prava Srbima u Vojvodini, kao i ilustrovani pravoslavni džepni molitvenik iz 18. veka. Tu je i fascinantno izdanje Tolstojevog "Vaskrsenja".
"To je prvi svetski prevod na srpski jezik. Prevodilac Jovan Maksimović je pratio kako Tolstoj u ruskom časopisu 'Njiva' objavljuje roman u delovima, pa ga je odmah prevodio i objavljivao u našem časopisu 'Brankovo kolo' kao dodatak", priča ovaj strastveni antikvar, pokazujući knjigu koja je sakupljena u 12 brojeva tokom 1899. i 1900. godine.
Zanimljivo je i da antikvarnica poseduje prvi prevod Frojda na srpski jezik (edicija Kariatide iz tridesetih godina prošlog veka), ali Tomašević napominje da ona spada u polovne, a ne antikvarne knjige, jer se relativno često može naći na tržištu.
Koliko Srbi zaista čitaju
Dragocena izdanja do njega stižu sa svih strana – od otkupa kućnih biblioteka kada se ljudi sele, do lova po sajmovima knjiga širom sveta, pa čak i uličnih prodavaca u Italiji. Na pitanje da li štampana knjiga gubi bitku sa ubrzanom digitalizacijom, Tomašević ima jasan i ohrabrujuć odgovor.
"Uvek, i u naša vremena i pre 20, 30 ili 50 godina, oko 10 odsto populacije je redovno kupovalo i čitalo knjige", zaključuje on.
Kako i sam kaže, lepota njegovog posla, kojim je počeo da se bavi iz čiste kolekcionarske strasti, leži u tome što se svaki dan susreće sa nečim novim. Istraživanje retkih naslova za koje nikada ranije nije čuo čini njegov posao nepresušnim izvorom uzbuđenja.
A kada on sam poželi da se opusti uz dobru knjigu, njegov prvi i omiljeni izbor uvek je – Mark Tven.
