Brisači su isprva radili prebrzo, potom se zaglavili, a na kraju potpuno otkazali, ostavljajući ga bez vidljivosti
Bio je prinuđen da vozi svega 40 kilometara na sat sa sva četiri migavca na auto-putu
"Nebo se bukvalno otvorilo iznad "Miloša Velikog". Brisači su radili sumanuto, a onda - udarac i muk. Preleteli su ivicu šoferšajbne i jednostavno se zakucali. Pomerim ih, krenu, i posle par sekundi opet isto dok nisu skroz prestali da rade. Vozio sam 40 na sat, sa sva četiri migavca, dok su pored mene promicale senke automobila. Ništa nisam video, vozio sam na čistu sreću i adrenalin".
Ovako počinje priču Nenad kome se rutinska vožnje od Beograda do Mionice i nazad u petak pretvorila u borbu za živu glavu kada su mu na auto-putu "Miloš Veliki" otkazali brisači tokom stravičnog nevremena.
Brisači "pomahnitali", a onda stali
Sve je počelo kao običan pljusak, ali se situacija u sekundi otela kontroli. Kako navodi naš sagovornik, brisači su u početku radili "kao ludi", pokušavajući da se izbore sa "vodenim zidom", a onda je usledio šok.
- Brisači su toliko brzo radili da su u jednom trenutku jednostavno preleteli šoferšajbnu i zaglavili se! Izašao sam, pomerio ih i oni su proradili, ali samo na kratko. Posle par minuta, ponovo su stali. Na kraju su skroz otkazali. Ostao sam "slep" na autoputu! - priča ovaj mladić svoju ličnu dramu, i dodaje:
"Jedva da je prošlo godinu dana od kada sam dobio vozačku dozvolu i počeo da vozim, ovo me je snašlo! Nije mi bilo svejedno, jer je, prema najavama pljusak mogao da potraje cele noći. Svakako, nisam mogao da ostanem nepomičan na auto-putu. Ko zna šta bi se tek desilo, a još i nisam bio sam, sa mnom je bila prijateljica koju je trebalo da odvezem kući".
Vožnja na slepo: 40 na sat sa sva četiri migavca na auto-putu
Dok su drugi automobili promicali, on je ostao zarobljen, sa vidljivošću koja je bila ravna nuli, donosi odluku koja mu je verovatno spasila život, ali ga stavila na ivicu izdržljivosti.
- Ništa nisam video ispred sebe! Vozio sam 40 na sat, uključio sva četiri migavca i bukvalno se molio da me neko ne pokupi otpozadi. Tako sam "puzao" do Bariča, gde me je sačekao otac da mi pomogne. Mislili smo da ćemo uspeti tako do stana u Beogradu - da idem iza njega, ali i to je bila nemoguća misija - priča on za "Blic".
"Glava mi se cedila od kiše, bio sam mokar do kože"
Kako nam kaže, na magistrali je bilo još dramatičnije jer, su mu vozila išla u susret, a iza njega se stvorila kolona vozila. U očaju da vidi bar metar puta ispred sebe, naš sagovornik je uradio nešto nezamislivo.
- U jednom trenutku sam, ne znajući šta više da radim, izvukao glavu kroz prozor automobila kako bih video kuda idem! Kiša je pljuštala direktno po meni, šibala me po licu. Skroz sam pokisao, glava mi se bukvalno cedila od vode koja nije prestajala da pada. Bio sam potpuno nemoćan - opisuje on ovaj dramatičan momenat.
Kraj agonije i šlepanje do Beograda
Iako je pokušao da pobedi prirodu i kvar, kod mesta Umka je morao da prizna poraz. Vidljivost je bila nepostojeća, a rizik preveliki.
- Stali smo kod Umke, nismo smeli dalje. Pozvali smo šlep službu iz Beograda da me odšlepaju do stana. Posle nekih 30 minuta eto šlep službe. Nekako smo popeli kola. Tada smo drugarica i ja zajedno u kabini šlepera stigli do Beograda. Dobro je da tamo nije pada kiša, pa sam lako odvezao kola do parkinga kod kuće, a po drugaricu je ipak došla prijateljica kolima, da ne izazivamo sreću još jednom. Sada čekam da se oslobodi mesto kod auto-električara i odvezem kola na popravku. Svakako, ovo nikome ne bih poželeo - podelio je iskustvo sa nama.
