Sutra su BLAGOVESTI, jedan od najvećih hrišćanskih praznika: Žene se MOLE BOGORODICI, a jednu stvar NIKAKO ne bi trebalo da rade - ovo su NAJVAŽNIJI OBIČAJI

Sa Njegovim dolaskom na svet počela je nova istorija ljudskog roda. I zato se Blagovesti – dan kada je Devica Marija od anđela Gavrila saznala da je ona ta koja je od Boga izabrana – slave kao jedan od najvećih praznika u svim hrišćanskim crkvama. Ovaj datum, crveno slovo u kalendaru, obiluje mnogim običajima i narodnim verovanjima, a posebno poštovanje ukazuju mu žene, naročito one koje žele da postanu majke.

Događaje Blagovesti opisuje apostol Luka, koji u svom jevanđelju navodi da je Bog poslao arhanđela Gavrila u Nazaret, Devici Mariji, sa vešću o predstojećem rođenju Spasitelja sveta:

"I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama! A ona videvši ga, uplaši se od reči njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? I reče joj anđeo: Ne boj se. Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca njegova; I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i carstvu njegovu neće biti kraja."

Kako teolozi tumače Blagovesti

Neki teolozi smatraju da su reči arhanđela Gavrila "Raduj se, blagodatna!" prve dobre vesti za čovečanstvo od pada Adama i Eve. Teofilakt Ohridski u svom tumačenju Jevanđelja po Luki piše: "Pošto je Gospod rekao Evi: 's mukama ćeš decu rađati', sada se ova bol rešava radošću koju anđeo donosi Bogorodici. Pošto je prva žena po Bibliji bila prokleta, Mariji je sada rečeno: 'blagoslovena si ti'."

Gavrilo joj je obećao bezgrešno, tajanstveno začeće: "Duh sveti doći će na tebe, i sila najvišega oseniće te". Uvidevši volju Božju u rečima anđela, ona izgovara: "Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj”. Veruje se da se u tom trenutku dogodilo Bezgrešno začeće. Svojom poniznošću i pristankom, po rečima Atanasija Velikog, Bogorodica je izrazila svoje ispovedanje vere. Poredi je sa zavetnim pločama: "Ja sam tabla na kojoj Pisac piše što mu je ugodno. Neka Gospod svega piše i tvori što hoće".

Hrist je vaskrsao trideset četiri godine kasnije, na isti datum na koji se vodio opisani razgovor Božjeg izaslanika i Device Marije. Zato se 25. mart po gregorijanskom, odnosno 7. april po julijanskom kalendaru, smatra za autentičan datum Uskrsa.

Običaji za Blagovesti

Kao i za svaki veliki dan koji je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovima, i za Blagovesti su vezani brojni običaji. Devojke i žene, posebno one koje žele da postanu majke, odlaze u crkve i manastire gde postoje ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici, a vlada verovanje da na ovaj dan ne treba da se češljaju.

Narod se u selima plašio zime sve dok Blagovesti ne prođu. Iako bi proleće uveliko stiglo, tek posle njih se počinjalo s radovima u voćnjaku i polju – s kalemljenjem, orezivanjem vinograda, setvom pšenice i ječma. Na ovaj praznik se, po narodnom verovanju, ustaje veoma rano, da se kuća i sve oko nje očisti "od zla", a dan bi počinjao devojačkom pesmom.

Dan uoči Blagovesti sakupljala su se suva drva i grančice za veliku vatru koja se palila na nekom vidnom mestu. Oko nje su se veselili momci i devojke, ponegde i stariji. Zmije se tog dana nisu pominjale. Niko nije smeo da izgovori tu reč. Smatra se da one i ostali gmizavci izlaze iz zimskog sna, pa treba, kažu, biti oprezan

Period do sedam dana, koji kreće od ovog praznika, za mnoge može da bude presudan. Naime, od Blagovesti pa sve do Velikog Petka dobro bi bilo započeti neki veći posao (izgradnja, pokretanje sopstvenog biznisa, usavršavanje), a smatra se da je to povoljan period i za donošenje važnih životnih odluka koje mogu pokrenuti korenite promene.

Pogledajte BONUS VIDEO: