Beograd krase brojna ostrva na Savi i Dunavu
Neka nisu ni zvanično imenovana, već nose nazive koje su smislili pecaroši i ljubitelji reka
Rečna ostrva, zvana ade, lako nastaju i menjaju oblik na velikim rekama, pa tako i Beograd krasi nekoliko onih ada koje su postale njegov simbol: Ciganlija, Huja, Međica, kao i Veliko i Malo Ratno Ostrvo.
Ali, postoji još mnogo manjih ada oko Beograda koje zvanična imena ni nemaju, i jedini naziv su im smišljali domišljati ljubitelji reka i pecaroši.
Lokalno poznaju i koriste te nazive, a u vreme savremenih tehnologija i satelitskih snimaka, imena novih ada označili su - i na Gugl mapama.
U gornjem toku reke Dunav, između Dunavca i Besnog Foka nalazi se poveća ada zvana Banana ostrvo.
Na delu gde Dunav razdvaja Belegiš i Besni Fok nalazi se mnogo ada, a neke od njih tek su peščani sprudovi kojima će trebati još vremena da postanu šumovita ostrvca. Najpre se nanosi pesak, a potom organski materijal i seme biljaka, koje formiraju potom zemlju, ali ade ne ostaju imune na poplave. Najveća ada na ovom mestu zove se Velika Ada, ali neko je dodao i ime koje je verovatno poznato među alasima – Ostrvo Riblja Kost.
Sve do Pupinovog mosta nema jasno definisanih Ada, a neposredno pred sam most nalazi se Forland, kome je neko dodao ime Ostrvo Mamuta.
Još malo kad krenete nizvodno, pred vama je još jedna mala ada prozvana Mirno Ostrvo.
U vreme niskog vodostaja ovde se pojavio još jedan peščani sprud, koga su odmah okupirali ribari, ali još ne znamo da li će i posle Pupinovog mosta, dalje ka Zemunu, nići još jedna beogradska ada.
Nastavimo li dalje Dunavom, pored poznatih beogradskih ostrva, stižemo i do jednog malog, zvanog Višnjička Ada, ali poznatog pod imenom Paradajz Ostrvo.
To je prava mala prirodna oaza koju je čovek pokušao da uredi kao novo izletište u zoni naselja, a nekada sela Višnjica.
Čakljanac i Forkontumac zvanični su nazivi za dva velika ostrva između Beograda i Pančeva. Tu se nalazi čuveno izletište Bela Stena, ime pod kojim je poznat ceo Forkontumac.
Treba napomenuti da postoje i Kožara i Ovčanska ada, ali one su već postale deo leve obale Dunava, jer ih s druge strane ne okružuje reka već nasip i kanal Dunavac. Ipak, i to su prirodni dragulji Beograda.
Sledeća velika ada je u Grockoj, nimalo inventivnog naziva Gročanska. Pa ipak, među narodom je poznata pod jednim škakljivim imenom Goli Đoka.
Na Savi ima nešto manje ada, poznate u gradu su, naravno, Međica i Ciganlija, a kod Bariča postoji Sprud. Poslednja beogradska ada na Savi uzvodno od ušća je u mestu Skela kod Obrenovca zvana Skeljanska.
(Kaldrma)
