Zelena salata je skuplje povrće, pa sopstveni uzgoj donosi značajne uštede
Domaći uzgoj omogućava izbor različitih sorti koje nisu uvek dostupne u prodavnicama
Zelena salata na polici često izgleda kao skromna namirnica, ali cena po kilogramu brzo otkriva drugačiju sliku. Dovoljno je da izmerite glavicu kupljenu u trgovini ili na pijaci pa da shvatite da spada među skuplje povrće. Upravo zato sopstveni uzgoj salate ima mnogo smisla: brzo raste, ne zahteva mnogo prostora, a tokom sezone može doneti i ozbiljnu uštedu.
Dodatna prednost je izbor. U prodavnicama se najčešće nude tek nekoliko uobičajenih tipova salate, dok je ponuda semena daleko šira. Možete birati lisnate, glavice, hrskave, mekše, zelene, crvenkaste ili prošarane sorte, različitih oblika i tekstura. Ako posejete nekoliko pažljivo odabranih sorti, imaćete svežu, raznovrsnu i šarenu salatu tokom velikog dela godine.
Kako posejati zelenu salatu
- Kada izaberete svoje favorite, posejte seme na vlažno i dobro pripremljeno zemljište ili kompost u proleće.
- Pokrijte ga vrlo tankim slojem komposta ili vermikulita.
- Razredite mlade biljke kada dovoljno porastu za rukovanje i održavajte zemlju vlažnom.
- Zaštitite ih od puževa.
Najbolje je salatu sejati na svake dve nedelje kako biste imali kontinuirane berbe za svoje potrebe.
Seme salate ne voli direktno sunce
Salata prestaje da bude pogodna za konzumaciju kada počne da tera cvet, a treba znati da će brže procvetati ako ima više direktne sunčeve svetlosti. Zato se seje na umereno osunčane gredice ili joj se obezbeđuje hlad pomoću UV mreža namenjenih toj svrsi.
Ako se seje direktno na gredice, zemljište treba usitniti i poboljšati zrelim kompostom. Mnogi početnici samo pospu kompost po površini, ali od toga nema mnogo koristi, jer ga je bolje umešati u gornji sloj zemlje. Na kompostu ne treba štedeti, jer on, prema mišljenju nekih baštovana, usporava cvetanje salate i time produžava period berbe.
Neki baštovani biraju jednostavno razbacivanje semena po površini gredice, dok drugi prave plitke brazde dubine oko centimetar, razmaknute oko 30 centimetara. U oba slučaja seme se lagano prekrije zemljom i blago pograbulja kako bi lakše proklijalo.
Seme salate ne voli direktno sunce. Postoje i zimske sorte koje se seju krajem avgusta, dok se u plastenicima i staklenicima može sejati tokom cele godine.
Ako salatu uzgajate u saksijama, seme se posipa štedljivo po vlažnom kompostu bez treseta, a zatim se pokrije tankim slojem komposta ili vermikulita. Kasnije se biljke rasade ili prorede kako bi imale dovoljno prostora za rast.
Kod uzgoja iz rasada, mlade biljke su spremne za presađivanje oko tri nedelje nakon setve. Tada se sade na otvorene gredice ili u posude na balkonima i terasama.
Potrebna joj je velika količina vlage
Salati je potrebna velika količina vlage, pa se na gredicama preporučuje zalivanje oko dva puta nedeljno. To znači da zemljište treba da bude vlažno, ali ne i natopljeno. Na terasama i balkonima zalivanje je potrebno svakodnevno, naročito kada biljka razvije lisnu masu kroz koju isparava mnogo vode.
Prilikom pripreme zemljišta koriste se đubriva sa većim udelom fosfora i kalijuma, poput NPK 7:14:21, dok se tokom rasta oprezno dodaju azotna đubriva koja podstiču razvoj krupnih i sočnih listova.
Berba
Berba počinje tako što se spoljašnji listovi seku nakon pet do šest nedelja od setve, dok se vrste koje formiraju glavicu beru nakon osam do deset nedelja.
Celo bilje se seče nožem pri zemlji, bez čupanja iz korena kako se ne bi oštetile susedne biljke. Tokom toplog vremena salata je najsočnija ako se bere rano ujutru, pre nego što lišće dehidrira na suncu.
