Japanski naučnici postigli su rekordnu brzinu bežičnog prenosa podataka od 112 Gbps koristeći frekvenciju od 560 GHz.
Ova brzina je do 100 puta veća od trenutno dostupnih brzih optičkih veza u zemljama kao što je Poljska.
Japanski naučnici objavili su novi rekord u bežičnom prenosu podataka. Tim sa University of Tokushima ostvario je brzine prenosa koje su i do 100 puta veće od brzih optičkih internet konekcija dostupnih korisnicima u Poljskoj. Koristili su tehnologiju koja bi mogla da bude ključna za obezbeđivanje stabilnog terahercnog signala u budućim 6G mrežama.
Tim istraživača sa Univerziteta u Tokušimi osmislio je potpuno funkcionalan sistem koji koristi trenutno neiskorišćeni opseg od 560 GHz za prenos podataka. Ovaj opseg je veoma osetljiv i podložan velikom nivou šuma, što predstavlja ozbiljan izazov za inženjere koji razmatraju njegovu upotrebu. Uprkos tome, japanski istraživači uspeli su da razviju platformu koja je ostvarila brzine prenosa do 112 Gbps. Poređenja radi, optičke internet veze koje se nude u Poljskoj uglavnom dostižu brzine do 1 Gbps, pa je reč o zaista impresivnim rezultatima.
Ovo je prvi put da je brzina prenosa veća od 100 Gb/s ostvarena na frekvenciji iznad 420 GHz. Ovaj uspeh velikim delom duguje se specijalizovanoj opremi razvijenoj upravo za ovaj test. Istraživači su koristili kompaktni mikrorezonator povezan optičkim vlaknima, čime je eliminisana potreba za složenom optičkom kalibracijom. Sistem je koristio rešenje sa kontrolisanom temperaturom kako bi se održala ponovljivost optičke rezonance. Stabilnost veze postignuta je, između ostalog, ubrizgavanjem signala, koji je zatim modulisan u QPSK i 16QAM formatima kako bi se signali pretvorili u terahercni talas od 560 GHz.
Na prijemnoj strani signal je obnovljen pomoću heterodinske detekcije sa subharmoničnim mikserom. Kao rezultat toga postignute su brzine od 84 Gbps (QPSK) i 112 Gbps (16QAM). Kako navodi Takeshi Yasui ovaj rezultat predstavlja važan korak ka praktičnim 6G bežičnim sistemima i ultra-brzom mobilnom prenosu podataka.
Ova istraživanja mogla bi da imaju veliki značaj za budućnost osnovnih 6G mreža i integraciju fotonsko-bežičnih mreža unutar njih. Dalji rad biće usmeren na smanjenje faznog šuma i omogućavanje korišćenja složenijih formata modulacije. Takođe, ključno će biti povećanje dometa prenosa poboljšanjem izlazne snage, što trenutno predstavlja veliki izazov.