Početkom 20. veka rasprava o evoluciji bila je veoma intenzivna, posebno nakon Darvinove teorije koja je dovela u pitanje religijska uverenja
Ruski biolog Ilja Ivanov pokušao je da stvori hibrida čoveka i šimpanze putem veštačke oplodnje, ali eksperimenti nisu uspeli
Početkom 20. veka rasprava o evoluciji bila je jedna od velikih naučnih i društvenih tema. Darvinova teorija evolucije prirodnom selekcijom, objavljena sredinom 19. veka, dovela je u pitanje tada široko rasprostranjeno verovanje da je sva živa bića stvorio Bog. Ideja da ljudi i čovekoliki majmuni imaju zajedničko evolutivno poreklo izazivala je posebno snažne reakcije među religioznim kritičarima.
U Sjedinjenim Američkim Državama rasprava je kulminirala 1925. godine, kada je nastavnik Džon Tomas Skops procesuiran zbog kršenja zakona u Tenesiju jer je nastavnicima u državnim školama zabranjivao da govore da su ljudi potekli od "nižih oblika života".
Ukrštanje čoveka i šimpanze
Upravo u vreme ovih velikih polemika, ruski biolog Ilja Ivanov pokušao je nešto što je i danas teško zamisliti - da ukrsti čoveka i šimpanzu. Ivanov je tvrdio da bi uspešno stvaranje "čovek-šimpanza" pokazalo biološki kontinuitet između dve vrste. Naučnici ovaj proces nazivaju međuvrsnom hibridizacijom.
Ivanov, rođen u Rusiji 1870. postao je poznat po radu na veštačkom oplodnjom domaćih životinja. Upravo iskustvo sa veštačkom oplodnjom navelo ga je da razmišlja o tome da istu tehniku primeni na mnogo ambiciozniji i kontroverzniji eksperiment.
Njegovi motivi, međutim, nikada nisu potpuno razjašnjeni. Istoričari su ponudili nekoliko mogućih objašnjenja.
- Jedno od njih bilo je da je eksperiment trebalo da posluži kao udarac protiv religije i propaganda u korist ateističke sovjetske države.
- Druga mogućnost bila je povezana sa tadašnjim utopijskim idejama o stvaranju "Novog sovjetskog čoveka" naučnim putem.
Istoričar nauke Aleksandar Etkind navodi upravo ove mogućnosti, ali naglašava da se Ivanovljeve stvarne namere ne mogu sa sigurnošću utvrditi.
Njegov projekat izazvao je pažnju i van Sovjetskog Saveza. Američka Asocijacija za unapređenje ateizma pokrenula je kampanju za prikupljanje novca za projekat, ali ga je pritom predstavila na način koji je bio duboko povezan sa tadašnjim rasističkim idejama. Magazin "Tajm" je 1926. godine pisao o planovima koji su uključivali ukrštanje različitih rasa sa različitim vrstama čovekolikih majmuna, mada se Ivanovljev tim ogradio od takvih tvrdnji.
Eksperiment u Africi
Ivanov je sredinom 1920-ih otputovao u Francusku Gvineju, na području današnje Gvineje, kako bi došao do živih šimpanzi. Tamo je, prema istorijskim istraživanjima, njegov tim hvatao životinje za potrebe eksperimenata.
Plan je bio da ženke šimpanzi budu veštački oplođene ljudskom spermom. Eksperiment je zaista sproveden, ali nijedna šimpanza nije ostala skotna. Istorijski izvori navode da su tri ženke bile podvrgnute takvom postupku, bez uspeha.
Ivanov je istovremeno razmatrao i obrnutu mogućnost - da žene budu oplođene spermom čovekolikih majmuna, ali su ga u tome sprečile francuske kolonijalne vlasti.
Po povratku u Sovjetski Savez nastavio je da planira eksperimente i pokušao da pronađe žene koje bi dobrovoljno učestvovale. Međutim, ostao je samo jedan majmun - orangutan, pa eksperiment nikada nije sproveden.
Naučnici danas smatraju da bi hibrid bio gotovo nemoguć
Više od jednog veka kasnije, pitanje mogućnosti hibrida čoveka i šimpanze i dalje privlači pažnju. Evolutivni biolog Džejms Malet sa Harvarda smatra da je takav hibrid teoretski moguć, ali veoma malo verovatan, s obzirom na oko šest miliona godina evolutivnog razdvajanja.
Ipak, međuvrsna hibridizacija nije toliko retka. Malet navodi da se oko 10 odsto životinjskih i 25 odsto biljnih vrsta može ukrštati sa najmanje jednom drugom vrstom. Poznati primeri su ligrovi, potomci lavova i tigrova, kao i ukrštanje neandertalaca i Homo sapiensa.
Prema Maletu, hibridizacija može doprineti evoluciji jer ponekad stvara korisne kombinacije gena. Njegova istraživanja leptira iz roda Heliconius pokazala su da se oko 35 odsto njihovih vrsta ukršta sa drugim vrstama
Eksperiment je prekinut posle Ivanovljevog hapšenja
Ivanovljevi eksperimenti nisu uspeli i nijedan hibrid čoveka i šimpanze nikada nije stvoren. Godine 1930. uhapšen je i prognan zbog političkih optužbi koje nisu bile povezane sa njegovim istraživanjima, čime su njegovi pokušaji međuvrsne hibridizacije završeni. Preminuo je 1932. godine.
Danas se njegov rad posmatra i kroz pitanje etike. Evolutivni biolog Džejms Malet smatra da je pokušaj stvaranja takvog hibrida bio duboko neetičan zbog mogućih posledica po potomstvo. Ivanovljev eksperiment tako je ostao jedan od najkontroverznijih pokušaja u istoriji biologije.
(Popular Science)
