Američki kamioni imaju dugačak prednji deo s motorom ispred kabine, dok evropski kamioni imaju kabinu postavljenu iznad motora i ravan prednji deo
Glavni razlog za ove razlike su različiti propisi o dozvoljenim dimenzijama vozila u Evropi i SAD-u
Dovoljno je pogledati kamione na američkim i evropskim putevima da bi se odmah uočila velika razlika. Dok su na američkim autoputevima uobičajeni ogromni kamioni sa dugim prednjim delom i motorom ispred kabine, evropski teški kamioni uglavnom imaju gotovo ravan prednji deo, sa kabinom postavljenom iznad motora.
Na prvi pogled deluje kao da je reč o različitom ukusu proizvođača, ali iza ovakvog izgleda kriju se pre svega propisi o dimenzijama vozila, ali i potpuno različiti uslovi u kojima kamioni saobraćaju.
Sve počinje od pravila o dimenzijama
Jedan od ključnih razloga za različit izgled kamiona jesu pravila koja određuju njihove dimenzije. U Evropi je decenijama maksimalna dozvoljena dužina čitavog vozila sa poluprikolicom bila strogo određena. Kako bi prevezli što veću količinu robe, proizvođači su zato postavili kabinu iznad motora i gotovo potpuno uklonili prednji deo sa poklopcem motora. Na taj način dobijaju dragocene metre za poluprikolicu, a da pritom ne prekorače zakonom propisane granice.
U Sjedinjenim Američkim Državama pravila su drugačija: propisi su se više fokusirali na dužinu prikolice nego na ukupnu dužinu vozila. Proizvođači su zato mogli da zadrže tradicionalnu konstrukciju sa motorom ispred kabine, što je dovelo do čuvenih "conventional trucks", poput kamiona Kenworth, Peterbilt i Freightliner koji se mogu videti na američkim autoputevima. Reč je o nekim od najvećih kamiona na svetu.
Putevi i način vožnje takođe igraju ulogu
Razlike između evropskih i američkih kamiona ne završavaju se na propisima. U Evropi kamioni često moraju da prolaze kroz istorijske gradske centre, uske kružne tokove, industrijske zone sa malo prostora za manevrisanje i krivudave puteve. Kabina postavljena iznad motora omogućava manji krug okretanja i bolju preglednost tokom manevrisanja.
U Sjedinjenim Američkim Državama, gde pojedine rute obuhvataju stotine ili hiljade kilometara širokim i uglavnom pravim putevima, dugačak prednji deo ima određene praktične prednosti. Motor je pristupačniji za održavanje, toplota i buka su bolje izolovane od kabine, a vozači često imaju ogromne kabine sa pravim prostorima za spavanje.
Dugačak "nos" ima i bezbednosni aspekt
Još jedna razlika odnosi se na bezbednost.
Dugačak prednji deo stvara veću udaljenost između vozača i motora prilikom frontalnog sudara, mada savremeni evropski kamioni ovaj nedostatak nadoknađuju deformacionim zonama i kabinama projektovanim tako da apsorbuju energiju udara.
Propisi se polako menjaju
Iako se razlika između evropskih i američkih kamiona poslednjih godina donekle smanjila, dve škole projektovanja i dalje su veoma različite.
U Evropi su uvedeni propisi koji omogućavaju korišćenje nešto dužih i aerodinamičnijih kabina, sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti i bezbednosti, naročito sa razvojem električnih kamiona koji privlače sve veću pažnju u industriji.
Zbog toga neki modeli najnovije generacije imaju nešto izraženiji prednji deo nego ranije. Ipak, i dalje zadržavaju karakterističnu konfiguraciju u kojoj je kabina postavljena iznad motora.
U Sjedinjenim Američkim Državama novije izmene propisa uglavnom su se odnosile na emisije i bezbednost, bez promene tradicionalne konstrukcije teških vozila.
Zato američkim autoputevima i dalje dominiraju kamioni sa dugim prednjim delom, dok su evropski putevi uglavnom ostali rezervisani za vozila sa ravnom prednjom stranom. Različiti propisi, infrastruktura i potrebe transporta tako su oblikovali dve potpuno različite filozofije dizajna kamiona.
