Prema stručnjacima, heterohromija je kod ljudi ređa nego kod životinja i može biti urođena ili stečena, a dokazuje raznovrsnost i lepotu ljudske prirode
Ova osobina nosi i psihološke izazove, zbog kojih Olivera u formalnim situacijama ponekad koristi kontaktna sočiva radi ujednačavanja izgleda
Na prvi pogled, u pitanju je samo neobična fizička osobina. Ipak, iza očiju različite boje krije se fascinantna priča o genetici, drevnim verovanjima i svakodnevnom prihvatanju sopstvene različitosti. Dok su u prošlosti ljudi sa heterohromijom smatrani bićima sa natprirodnim moćima, moderna nauka danas daje jasna objašnjenja ove retke pojave. Kako izgleda odrastati i živeti sa pogledom koji privlači pažnju gde god da se pojavite, najbolje zna šminkerka Olivera Vranić.
Oliverina priča pokazuje da se heterohromija ne mora uvek manifestovati odmah po rođenju.
- Do treće godine imala sam potpuno svetle oči. Međutim, jedno oko je postepeno počelo da menja boju. Oftalmološkim pregledom utvrđeno je da se na dužici pojavio mladež koji je polako izmenio pigment. Tako danas imam dve različite boje očiju - objašnjava Olivera.
Iako okolini deluje fascinantno, živeti sa ovom osobinom nosi i specifične psihološke izazove. Olivera ne krije da joj stalni pogledi, zapitkivanja i reakcije okoline nekada stvaraju pritisak i anksioznost.
Zbog toga u formalnim prilikama često nosi braon kontaktno sočivo kako bi izjednačila boju očiju. Na taj način osigurava da se sagovornici u poslovnom okruženju ili tokom ozbiljnih razgovora fokusiraju na ono što govori, a ne na njen nesvakidašnji izgled.
- Upravo jedan od razloga zašto ja pokušavam da se uklopim jeste kada mi je potrebno da se osećam da neko obraća pažnju na ono što pričam. Na primer, ako se nalazim u nekoj formalnoj situaciji, kao što je to, na primer, kancelarija ili bilo kakva druga situacija koja zahteva da se fokusiramo na neki ozbiljniji razgovor, ne samo na nešto što privlači dosta pažnje na meni, meni je onda mnogo lakše da izjednačim oči i da tako eto izađem u javnost - ističe Vranić.
Šta kaže nauka: Kako nastaje heterohromija?
Dok je kod životinja - poput pasa rase haski ili pojedinih mačaka, heterohromija uobičajena i uglavnom nasledna, kod ljudi se javlja ređe i u nekoliko oblika.
Oftalmolog dr Snežana Vlajković objašnjava medicinsku pozadinu ovog fenomena.
- Kod mladih ljudi obično se stečena heterohromija javlja tokom života i zna se da je posledica upale ili traume. Ali kod urođene heterohromije, koja je nasleđena, problem se javlja posle druge godine života. Dete se rodi sa plavim očima, i onda se taj pigment u oku, koji se zove melanin, nekako pojavi u višku na jednom oku. Može da bude kompletna heterohromija, tako da dete već u trećoj godini života ima jedno plavo, jedno braon-smeđe oko, ili može da bude sektorasta heterohromija, koju nekad pacijenti ne znaju da imaju, vidi se na pregledu očnom - smatra oftalmolog Snežana Vlajković.
Iza očiju različitih boja ne krije se nikakva magija, već složena i fascinantna igra genetike i pigmentacije. Heterohromija je još jedan uverljiv dokaz da priroda ne stvara po identičnom šablonu i da se najlepša estetika često krije upravo u našim nesavršenostima i različitostima.
