Holivudski hit lansirao ODISEJEVO OSTRVO na vrh liste najtraženijih letnjih destinacija: Skriveni DRAGULJ JONSKOG MORA vratio se na turističku mapu, a razloga je – bezbroj!

Svoju slavu Itaka duguje mitologiji i Homeru. Upravo zahvaljujući čuvenim epovima velikog grčkog pesnika, postojbina Odiseja, heroja Trojanskog rata, postala je večni simbol sigurne luke: krajnji cilj, žudnja za zavičajem, nostalgija, povratak. Poslednja tačka svakog dugog putovanja i smisao za koji se borimo, nešto što će nas inspirisati da promenimo poglede na život.

Uprkos vekovnoj popularnosti u poeziji i prozi, to malo ostrvo u jonskom arhipelagu nije bilo pogođeno masovnim turizmom i ostalo je u senci popularnijih suseda, ali bi, posle silne euforije koja je prohujala svetom zajedno sa velikim holivudskim hitom, priča i te kako mogla da se promeni. Zapravo, već je počela da se menja, konstatuju grčki turizmolozi.

Večni simbol sigurne luke

Naziv je isti još od antičkih vremena. Postoje različita tumačenja porekla: prema jednoj teoriji, ostrvo je dobilo ime po mitskom heroju Itaku, po drugima od grčkog prideva "ithy" - veseo, dok neki smatraju da je nastalo od feničanske reči “utica”, što znači kolonija. Naseljeno je još od neolita. Negde oko 1000. godine pre nove ere, Itaku su osvojili Dorani, da bi njome kasnije zavladali Korinćani. U mikenskom periodu bila je sedište oblasti Kefalonije.

Tokom kasnije istorije menjala je vlasnike - od Rimljana, Vizantinaca i Normana, do Turaka, Mlečana, Francuza, Britanaca, a dugo je bilo i utočište mediteranskih gusara. Konačno je, zajedno sa ostalim jonskim ostrvima, 1864. ušla u sastav Grčke.

Nažalost, mnogi tragovi nekadašnjih civilizacija i najveći deo stare arhitekture uništeni su u razornom zemljotresu 1953. godine. Ostala su predanja i priče koje se prenose s kolena na koleno, a mnoge su, kažu meštani, i dalje skrivene u hridima koje zapljuskuju talasi, tradicionalnim selima ušuškanim u nedrima planina i njihovim zelenim obroncima.

Ostrvo neobičnog oblika koji je teško odrediti gotovo je podeljeno na dva dela širokim zalivom Molos. Od Kefalonije na zapadu odvojeno je kanalom dužine 23 kilometra, a širine od tri do 4,8, dok ga od matičnog kopna na istoku deli tridesetak kilometara.

Posmatran odozgo, taj dramatični reljef prekriven je neverovatnim pejzažima – od borovih šuma i strmih litica, do dubokoplavih zaliva nalik fjordovima i skrivenih tirkiznih laguna. Iako nije mogao da ga vidi iz ptičje perspektive, Homer je odabrao savršen dom za glavnog junaka "Odiseje", koji se, posle 20 godina lutanja, vratio u svoje kraljevstvo.

Jonski raj za oči i život

I danas je Itaka raj za oči i život. Ali, izuzev manjeg priliva turista u sezoni i povremene invazije posetilaca na dnevnim izletima sa obližnje Kefalonije i Lefkade, malo toga remeti uspavanu atmosferu komada zemlje na kojem vreme kao da je stalo. Kada zakoračite na ovo tle, vratićete se nekoliko decenija, možda i vekova, unazad, jer stanovnici i dalje žive po svom, držeći se tradicionalnih vrednosti i poslova.

Za razliku od susednih, ovo ostrvo namenjeno je svima koji žude za mirom i tišinom, bezbržnim šetnjama i plivanjem u smaragdnom moru, u zagrljaju iskonske prirode i kulture koja seže u daleku prošlost.

"Kada bi ovo ostrvo pripadalo meni, zakopao bih ovde sve svoje knjige i nikada ne bih otišao", rekao je Lord Bajron, čuveni engleski pesnik, očaran lepotama Itake koju je više puta posećivao. Veliki zaljubljenik u helensku kulturu i istoriju, učestvovao je 1823. godine u grčkom ratu za nezavisnost i borbama protiv Turaka, a i kasnije se često vraćao toj zemlji i njenim prirodnim lepotama.

Dvorac Homerovog heroja i Pećina nimfi

Glavni grad je Vati, minijaturna luka u kojoj živi više od polovine ukupnog stanovništva. Tu ćete pronaći hotele, sobe za izdavanje i bezbroj taverni i kafića nanizanih uz obalu. Od ostalih znamenitosti u Vatiju treba posetiti kuće Karavias i Drakulis, crkvu Agios Georgios, restauiranu katedralu Uspenja presvete Bogorodice, sa veoma lepim izrezbarenim ikonostasom i arheološki muzej.

Luka je jedna od najidiličnijih u Grčkoj, smeštena na kraju dugog, dubokog zaliva, okružena strmim brdima. Nekih dvadesetak kilometara severnije naići ćete na Eksogi, jedno od najstarijih sela, koje su početkom 16. veka osnovali Mlečani, sa predivnim pogledom na more i crkvom Agia Marina koju vredi posetiti.

Živopisno selo Kioni nalazi se na severoistoku i amfiteatralnog je oblika, sa kamenim kućicama rasutim na obroncima uzvišenja koje se spušta u malu luku, okruženu zelenilom. U njoj su usidreni ribarski brodići, ali i luksuzne jahte kojima je Itaka usputna stanica u obilasku ostalih ostrva jonskog arhipelaga.

Plaže su mahom šljunkovite i stenovite, a najpoznatija je Deksa, na dva kilometra od Vatija, magična kombinacija belih kamenčića i neverovatno čiste vode. Prema Homeru, upravo se na tom mestu Odisej iskrcao po povratku iz Trojanskog rata. U blizini su i Minimati, Skinos, Marmakes, mirna uvala Filiatro, a nešto dalje Gidaki, koju mnogi svrstavaju među najbolje plaže u celoj Grčkoj. Tirkizno more i bujna vegetacija impresioniraće svakog ko poželi tu da se okupa.

Plaže - među najboljima u Grčkoj

Marijin pesak je jedna od najbolje čuvanih tajni Itake, koju uspevaju da otkriju samo oni koji su spremni da istražuju. Naime, ovoj plaži na jugoistoku ostrva moguće je prići samo sa morske strane, ali – isplati se!

Od brojnih zanimljivosti izdvajamo i podatak da se na Itaki nalazi stablo masline staro 1500 godina, dok se na južnom delu može obići nekoliko arheoloških nalazišta, poput ostataka Odisejevog dvorca i Pećine nimfi, koja se takođe pominje u Homerovom epu.

Robola, čuveno vino, kao i mladi sir mizitra, bogato istorijsko nasleđe i gostoprimstvo ljudi koji ovde žive samo su neki od razloga da krenete na ličnu odiseju i posetite živopisno malo ostrvo koje se pominje u jednom od najstarijih književnih dela zapadne civilizacije. Posebno ako već uživate na obližnjoj Kefaloniji, koja ove sezone obara rekorde u Grčkoj.