Kirsten i njen suprug su preuzeli napušteno imanje i godinama radili na obnovi i izgradnji samoodrživog života
Vremenom su shvatili da konstantan rad, briga o životinjama i održavanje imanja dovode do umora i narušavanja odnosa
Na društvenim mrežama život na selu često izgleda idilično: sveže ubrano povrće, domaći hleb, životinje na pašnjaku i jutra bez gradske gužve. Jedna žena godinama je živela upravo takvim životom, ali je na kraju priznala da se iza romantičnih prizora kriju iscrpljenost, usamljenost i gotovo neprekidan rad.
Kirsten Li-Nilsen i njen suprug Patrik kupili su 2015. godine imanje od 93 hektara u ruralnom delu Mejna u Americi. Farma je decenijama bila napuštena, polja su bila zarasla, a stara kuća nije imala ni struju ni tekuću vodu. Ipak, supružnici su verovali da su pronašli mesto na kojem će izgraditi jednostavniji i ispunjeniji život.
Preselili su se na imanje, počeli da obnavljaju kuću i čiste zapušteno zemljište. Početak je bio daleko od udobnog. Tokom obnove jedno vreme su živeli u šatoru, koristili poljski toalet i tuširali se na otvorenom. Zimi bi se cevi smrzavale, zbog čega su morali ponovo da kupuju delove za tuš.
Svaki dan završavali su iscrpljeni
"Ljudi u prodavnici mislili su da smo ludi jer smo usred januara stalno kupovali nove armature", ispričala je Kirsten 2019. godine za "Bangor Daily News".
Vremenom su obnovili kuću, uveli vodu i struju, očistili polja i napravili jezerce. Uzgajali su koze, ovce i svinje, držali kokoške, patke i guske, a obrađivali su i baštu i voćnjak.
Kirsten je o svojim iskustvima pisala na internetu i objavila dve knjige o savremenom životu na imanju. Spolja je delovalo da su ostvarili san o samoodrživosti. Nakon pet godina njihov sistem bio je potpuno uspostavljen. Svakog proleća dobijali su nove jariće i jagnjad, muzli koze, šišali ovce i svakodnevno skupljali desetine jaja.
Istovremeno su postajali sve umorniji
"Padali smo u krevet potpuno iscrpljeni, a ujutru bismo ustali i sve ponovili", opisala je Kirsten u svojoj ispovesti za "Gardijan".
Za hobije gotovo da više nije bilo vremena, a trpeo je i njihov odnos. Putovanja nisu dolazila u obzir jer je neko stalno morao da hrani i nadzire životinje.
Čak su i kratki odlasci kod roditelja zahtevali pažljivo planiranje. Kada bi konačno ostali sami, supružnici bi se raspravljali zbog poslova i troškova. Hrana i briga o brojnim životinjama dodatno su opterećivali kućni budžet.
Pokušali su da smanje broj životinja i rasterete raspored, ali su se obaveze i dalje gomilale.
Kirsten je shvatila da život na imanju može biti ispunjavajući, ali da potpuna samoodrživost ima cenu koja se retko prikazuje na društvenim mrežama.
Nije potpuno napustila selo
Kirsten i Patrik nisu potpuno napustili farmu niti život povezan sa prirodom. Zadržali su manji broj koza i baštu, ali su odustali od ideje da moraju sami da proizvode gotovo sve što im je potrebno.
Počeli su da planiraju preseljenje bliže porodici i kulturnim sadržajima, a Kirsten je ponovo pronašla vreme za trčanje, čitanje, pisanje, šetnje i razgovore sa suprugom.
Njena priča nije upozorenje da treba odustati od života na selu.
"Naučila sam da cenim slobodu koju nam je doneo napredak", zaključila je Kirsten.
Tek kada se odrekla ideje potpune samoodrživosti, ponovo je, kako kaže, uspela da uspori i počne da živi.
(Dnevno.hr)
