Bračni par iz Turske je posle 34 godine braka i brojnih pokušaja dobili bliznakinje zahvaljujući vantelesnoj oplodnji.
Za ovaj tretman prodali su svoju porodičnu kuću kako bi prikupili neophodan novac.
Bračni par Abuzer (71) i Zejnep Dogan (59) iz turskog grada Adijamana decenijama je sanjao da postane roditelj. Nakon brojnih neuspešnih pokušaja i godina lečenja, odlučili su da prodaju porodičnu kuću kako bi prikupili novac za vantelesnu oplodnju. Njihova upornost se isplatila – posle čak 34 godine braka dobili su bliznakinje.
Neke želje se ipak ostvare posle brojnih muka i godina borbe. Takva je životna priča ovog para o kojima se u Turskoj priča danima.
Dva gubitka i decenije borbe
Abuzer i Zejnep venčali su se pre 40 godina. U prvim godinama braka Zejnep je dva puta ostala u drugom stanju, ali je oba puta izgubila bebu tokom trudnoće. Narednih godina prolazili su kroz brojne tretmane u više gradova, ali bez uspeha.
Kada su odlučili da pokušaju vantelesnu oplodnju, prodali su kuću kako bi finansirali lečenje. Pre šest godina njihov život se potpuno promenio. Dobili su bliznakinje kojima su dali imena Tekbir Gul i Havva Gul.
Devojčice danas imaju šest godina i sanjaju da jednog dana postanu doktorka i policajka.
U školi su rekle učiteljici da bi volele da posete Anitkabir, mauzolej Mustafe Kemala Ataturka u Ankari. Kako porodica nije imala novca za put, učiteljica je kontaktirala humanitarno udruženje ne bi li im pomogli.
Oni su, zajedno sa drugim dobrim ljudima, posetili su porodicu, a zatim ih odveli u Ankaru, gde su devojčice sa roditeljima ostvarile svoju veliku želju.
Snimci njihove posete brzo su se proširili društvenim mrežama i dirnuli mnoge.
Istog dana dobio ćerke i izgubio oca
Abuzer Dogan ispričao je da će dan rođenja svojih ćerki zauvek pamtiti i zbog velike porodične tragedije.
- Otac me je stalno pitao kada će se deca roditi. Onog dana kada su moje ćerke došle na svet pozvao sam ga i rekao da je dobio dve unuke. Pitao me je da li sam ih video i da li sam ih zagrlio. To je bio naš poslednji razgovor - rekao je Abuzer.
Od sreće je, kako kaže, počastio sve ljude koji su se zatekli u bolničkoj kafeteriji čajem i đevrecima.
- Bio sam toliko srećan da nisam mogao ni zalogaj da progutam. Tada sam saznao da mi je otac preminuo, samo nekoliko trenutaka nakon rođenja mojih ćerki - ispričao je.
"Moja ćerka je sat vremena plakala"
Abuzer kaže da mu materijalne stvari više nisu važne i da mu je jedina želja da njegove ćerke odrastu u dobre ljude.
- Bogatstvo ostaje na ovom svetu. Meni je najvažnije da moja deca budu srećna i okružena dobrim ljudima. Ne tražim ništa ni od koga - rekao je.
Prisustvo u Anitkabiru ostavilo je snažan utisak na njegove ćerke.
- Moja ćerka je tamo plakala gotovo sat vremena. Rekla mi je: "Tata, ako jednog dana umrem, sahrani me ovde."
