Voda u kojoj se ispira pirinač sadrži skrob i korisne nutrijente poput azota, fosfora, kalijuma, cinka i vitamina B, koji povoljno utiču na razvoj biljaka.
U mnogim delovima Azije, posebno Japanu i Kini, pirinčana voda se vekovima koristi kao prirodno đubrivo, a fermentisana verzija je posebno popularna.
Mnogi pre kuvanja pirinač ispiraju pod mlazom vode kako bi uklonili višak skroba, a mutnu tečnost koja ostane bez razmišljanja prosipaju u odvod. Međutim, upravo ta voda može da posluži kao blaga prirodna prihrana za sobne i baštenske biljke.
Trend zalivanja biljaka pirinčanom vodom poslednjih godina postao je popularan na društvenim mrežama, ali nije reč samo o još jednom viralnom triku. Istraživanja pokazuju da voda u kojoj je ispran sirov pirinač sadrži skrob, kao i manje količine hranljivih materija koje se oslobađaju tokom ispiranja.
Među njima su azot, fosfor, kalijum, cink i vitamini B grupe, koji imaju važnu ulogu u rastu i razvoju biljaka.
Prirodna prihrana koja se koristi vekovima
Ispiranje pirinča pre kuvanja uklanja višak skroba i sitne nečistoće koje mogu ostati nakon prerade i pakovanja. Iako većina ljudi tu vodu smatra otpadom, u pojedinim delovima Azije ona se već dugo koristi u poljoprivredi.
U Japanu je pirinčana voda vekovima poznata kao prirodno đubrivo, dok se u Kini njena fermentisana verzija koristi čak i u hidroponskom uzgoju paradajza.
Dosadašnja istraživanja ukazuju na to da pirinčana voda može da deluje kao blaga prihrana i kratkoročno podstakne rast biljaka. Posebno se izdvaja voda dobijena ispiranjem integralnog pirinča, jer zahvaljujući očuvanom sloju mekinja sadrži više minerala i hranljivih materija nego voda od belog pirinča.
Redovna, ali umerena upotreba može da podstakne i razvoj korisnih mikroorganizama u zemljištu. Oni pomažu u razgradnji organskih materija i čine hranljive elemente dostupnijim korenu biljke.
Fermentacijom se pojačava dejstvo
Nutritivna vrednost pirinčane vode može dodatno da se poveća fermentacijom. Tokom ovog procesa razvijaju se korisni mikroorganizmi, dok raste koncentracija pojedinih minerala.
Jedno istraživanje pokazalo je da se posle devet dana fermentacije količina kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, bakra i bora može značajno povećati. Najveća aktivnost korisnih mikroorganizama zabeležena je već trećeg dana.
Zbog toga se fermentisana pirinčana voda smatra delotvornijom od sveže, ali je važno pravilno je razrediti kako ne bi bila prejaka za biljke.
Kako se priprema fermentisana pirinčana voda
Nakon ispiranja pirinča, mutnu vodu sipajte u čistu staklenu teglu. Nemojte je puniti do vrha, već ostavite malo prostora kako bi gasovi koji nastaju tokom fermentacije mogli da se oslobode.
Teglu prekrijte čistom gazom ili tankom krpom i ostavite je na sobnoj temperaturi, dalje od direktne sunčeve svetlosti.
U zavisnosti od temperature, fermentacija može da traje od tri do devet dana. Kada tečnost dobije blago kiselkast miris, spremna je za upotrebu.
Pre zalivanja obavezno je pomešajte sa jednakom količinom obične vode. U nerazblaženom obliku može da bude previše jaka za većinu biljaka.
Dovoljno je koristiti je jednom u dve do četiri nedelje.
Ne treba preterivati sa zalivanjem
Iako pirinčana voda može da bude koristan dodatak nezi biljaka, ona ne može da zameni kvalitetan supstrat, odgovarajuću količinu svetlosti i redovnu prihranu.
Prečesta upotreba može da dovede do nakupljanja skroba u zemljištu, pojave neprijatnog mirisa ili razvoja neželjenih mikroorganizama. Zbog toga je najvažnije koristiti je umereno i pratiti kako biljka reaguje.
Umesto u odvod, voda može da završi u saksiji
Ponovna upotreba pirinčane vode može da doprinese i smanjenju nepotrebnog rasipanja. Umesto da završi u odvodu, može se iskoristiti za zalivanje, naročito ako u domu ima više sobnih biljaka ili bašta.
Pirinčana voda nije čudotvorno sredstvo od kog će cveće preko noći početi da buja, ali pravilno pripremljena i umereno korišćena može da posluži kao jednostavna i gotovo besplatna prirodna prihrana.
