Ljudi često pogrešno procenjuju šta ih zaista čini srećnima
Prihvatanje sopstvenih emocija i život bez forsiranja sreće donose bolje psihološko zdravlje nego njeno uporno forsiranje
Sreća nam se često predstavlja kao najvažnija stvar na svetu. Ipak, prilično smo loši u tome da znamo kako da je pronađemo. Od izbegavanja razgovora sa nepoznatim ljudima do kupovine stvari kako bismo se osećali bolje, radimo razne stvari za koje mislimo da će nas usrećiti, ali često ne daju rezultat.
Još neobičnije je to što pokušaj da budemo srećniji ponekad može imati suprotan efekat. Upravo zato predstavljamo vam nekoliko zanimljivih otkrića iz sveta naučnih istraživanja sreće.
1. Razgovor sa nepoznatim ljudima
Ljudi su društvena bića, ali često nismo dobri u tome da prepoznamo šta nam je zaista potrebno. Studija iz 2014. godine, objavljena u časopisu "Journal of Experimental Psychology", koju su sproveli Nikolas Epli sa Univerziteta u Čikagu i Hulijana Šreder sa Univerziteta Kalifornije, otkrila je zanimljiv jaz između toga kako zamišljamo svoje potrebe i onoga što nam zapravo prija.
Istraživači su zamolili putnike u javnom prevozu da tokom vožnje urade jednu od tri stvari: da namerno započnu razgovor sa nepoznatom osobom, da ostanu potpuno odvojeni od drugih ili da se ponašaju kao što inače rade tokom putovanja.
Učesnici iz prve grupe, odnosno oni koji su se povezali sa nekim tokom vožnje, prijavili su mnogo pozitivnije iskustvo. Ono što je zanimljivo jeste da su pre toga očekivali suprotno - verovali su da će im razgovor sa nepoznatom osobom učiniti putovanje neprijatnijim.
Takođe, istraživanje iz 2022. godine, u kojem su učestvovali isti istraživači i njihove kolege, pokazalo je da ljudi uporno potcenjuju koristi društvenih kontakata, na sopstvenu štetu. Poređenje očekivanja pre razgovora i stvarnog iskustva nakon razgovora pokazalo je da su svi ti strahovi bili znatno preuveličani. Drugim rečima, ako želite da se osećate makar malo bolje, pokušajte da započnete razgovor sa nekim koga ne poznajete. Istraživanja pokazuju da bi vam to moglo pomoći.
2. Vreme je važnije od novca
Pitanje novca i sreće je već postalo kliše, ali mnogi ljudi veruju da bi bili srećniji kada bi imali više novca. Međutim, istraživanja pokazuju da postoji još jedan resurs koji je možda još važniji za osećaj sreće - vreme.
U studiji iz 2019. godine objavljenoj u časopisu "Science Advances", istraživači su pitali oko 1.000 diplomaca da li više cene vreme ili novac, a zatim su ih ponovo kontaktirali godinu dana kasnije. Rezultati su bili jasni: ljudi koji su više cenili vreme nego novac birali su aktivnosti koje su im donosile veće lično zadovoljstvo i bili su srećniji godinu dana nakon diplomiranja.
Stalna usmerenost na novac, uz zanemarivanje drugih interesa, ne vodi nužno ka sreći. To ne znači da novac ne može da doprinese sreći - istraživanja pokazuju da može. Ali mnogo više pomaže kada ga trošimo na pravi način.
Pregled istraživanja iz 2018. godine, koji su sproveli istraživači sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu i Harvarda, pokazao je da kupovina fizičkih stvari uglavnom ne povećava osećaj sreće.
Šta onda pomaže? Prema istraživanju, trošenje novca na druge ljude, na putovanja i kupovina vremena - plaćanje usluga koje nam oslobađaju vreme, poput angažovanja osobe koja će čistiti kuću.
3. Juriti sreću po svaku cenu ne funkcioniše
Možda zvuči tužno, ali pokušaj da po svaku cenu budemo srećni može imati suprotan efekat. Ispostavlja se da sreća nije nešto što možemo jednostavno da jurimo.
Studija iz 2011. godine, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Denveru i još dve institucije, pokazala je da vrednovanje sreće može biti kontraproduktivno.
U prvom delu istraživanja, žene koje su izjavile da im je sreća veoma važna prijavile su niži nivo sreće kada su bile pod manjim, ali ne i većim životnim stresom.
Drugim rečima, kada su ljudi usmereni na to da moraju da budu srećni, teže im je da zaista osete sreću. Upravo zato, istraživači smatraju da stalna potraga za srećom može dovesti do razočaranja, jer ljudi počinju da procenjuju sopstvena osećanja i smatraju da nisu dovoljno srećni.
Slične zaključke donelo je i istraživanje iz 2017. godine, koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Torontu i Univerziteta Kalifornija u Berkliju. Ono je pokazalo da prihvatanje sopstvenih misli i emocija uglavnom vodi boljem psihološkom zdravlju, dok pokušaj da kontrolišemo svako osećanje može dovesti do lošijih emocionalnih iskustava.
To, naravno, ne znači da ne možemo da uradimo stvari koje će nas učiniti srećnijima. Ali stalno fokusiranje na sreću i pokušaj da kontrolišemo sopstvene emocije verovatno nisu najbolji put do nje.
Ovaj tekst nije zamišljen kao savet za mentalno zdravlje, već samo predstavlja nekoliko zanimljivih naučnih saznanja povezanih sa srećom.
Ako se suočavate sa depresijom ili vam je teško da pronađete sreću u svakodnevnim stvarima, razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje nikada nije loša ideja.
(Popular Science)
