U budućim istorijskim knjigama 2020. će biti poznata kao godina velike pandemije KOVID-19 i to s pravom. Ali ostaće upamćena i kao godina kada je mandat američkog predsednika Donalda Trampa priveden kraju. Obe epizode su usko povezane i ostaviće trajne tragove, delimično i zato što su se odvijale tokom šire globalne tranzicije iz dvadesetog veka u kome dominiraju SAD u 21. vek pod dominacijom Kine. U tom kontekstu, 2020. pokazala se kao izuzetno uspešna godina za Kinu.
Svakako, stvari na početku nisu izgledale tako, kada je novi koronavirus, SARS-CoV-2, harao metropolom Vuhan. Ozbiljni neuspesi kineskih vlasti dozvolili su da ta epidemija preraste u pandemiju koja je do sada ubila gotovo 1,5 miliona ljudi i dovela do zastoja globalne ekonomije. Ranije tokom godine izgledalo je kao da se centralno kinesko rukovodstvo suočava sa dubokom krizom poverenja.
Započevši trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama, KOVID-19 je na trenutak zemlju spustio na kolena. Od tada, nasilno suzbijanje od strane kineskog predsednika Si Đinpinga prema demokratičnom pokretu u Hong Kongu dodatno je povećalo nepoverenje Zapada. Administrativna stega po drakonskom novom zakonu o nacionalnoj bezbednosti okončava eru „jedne zemlje, dva sistema“ i postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti Tajvana. U svakom slučaju, čini se da se položaj Kine krajem 2020. godine znatno popravio.
Čini se da su njeni neuspesi na početku pandemije uglavnom zaboravljeni, posebno u Kini. Više nema tragova gubitka poverenja javnosti u centralno rukovodstvo. Koristeći radikalne mere, kineska autoritarna jednopartijska država brzo je suzdržala KOVID-19 i vratila ekonomiju na pravi put, omogućavajući skoro potpun povratak u normalan život. U trgovinskom ratu sa SAD-om, Kina je dala malo osnova (uglavnom obećanje da će kupiti 200 milijardi američke robe).
Čini se da suzbijanje u Hong Kongu funkcioniše upravo onako kako se Si nadao. A u novembru je Kina izvršila nešto kao geopolitički puč potpisivanjem Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva (RCEP), novog trgovinskog sporazuma koji će je staviti u središte najvećeg svetskog područja slobodne trgovine. RCEP će povezati ogromno kinesko tržište sa tržištima Asocijacije država jugoistočne Azije - od Indonezije i Singapura do Vijetnama - i uključivaće važne američke saveznike poput Japana, Južne Koreje, Australije i Novog Zelanda.
Za sada Indija ne učestvuje, ali bi se mogla pridružiti kasnije. Jedini regionalni igrač koji je izostavljen iz RCEP-a je Amerika. Stvaranje novog ekonomskog bloka usredsređenog na Kinu ilustruje razliku između stvarnosti i TV-a. Kada je Tramp stigao u Belu kuću u januaru 2017. godine, jedan od njegovih prvih zvaničnih akata bio je povlačenje SAD-a iz Transpacifičkog partnerstva, sporazuma koji je pregovarao predsednik Barak Obama i koji bi stvorio nešto poput RCEP-a, samo sa Amerikom u centru i izostavljene Kine.
Svedočeći ovom američkom činu samopovređivanja, kineski lideri verovatno nisu mogli verovati svojoj sreći, a Sijeva vlada od tada naporno radi na iskorišćavanju Trampovog velikodušnog poklona. Ovi napori sada donose plodove. Sa novom zonom slobodne trgovine doći će i nove geopolitičke stvarnosti. Mreža zavisnosti nastaće oko Kine, jačajući njenu poziciju u indo-pacifičkom regionu.
Dok Kina iz ove godine krize izlazi jača, Amerika je izlazila slabija. Zbog Trampa, KOVID-19 vodi nerede u SAD-u, a zemlja ostaje usredsređena na sebe, čineći se da se drugi koprcaju u podeli, haosu i slabostima. Ova percepcija ima dalekosežne geopolitičke posledice. Nakon spornih izbora koje je Tramp pokušao da diskredituje, mnogi širom sveta se pitaju da li će dolazeća administracija novoizabranog predsednika Džoa Bajdena biti u stanju da izvede SAD iz vrtloga.
Trenutna postizborna faza ne uliva poverenje da će dva zaraćena politička tabora naći zajednički jezik. U ovim turbulentnim vremenima pandemije i eskalacije ekonomskog i geopolitičkog rivalstva, Americi su potrebni prijatelji više nego ikad, kao i samim američkim prijateljima. Bez obnove američkog globalnog vođstva pod Bajdenom, Kina će biti na dobrom putu da postane dominantna sila u svetu, a to nije utešna perspektiva za američke partnere i saveznike u Evropi, Indo-Pacifiku i drugde.
Svet je uvideo kako bi mogla izgledati kineska hegemonija ovog meseca kada je Sijev režim izdao diktat od 14 tačaka Australiji zahtevajući da „ispravi greške“ koje je počinio u bilateralnim odnosima. Nakon australijskog poziva na međunarodnu istragu porekla SARS-CoV-2, njenog isključivanja dve kineske kompanije (ZTE i Huavej) iz svoje 5G mreže i negativnog izveštavanja o Kini u australijskim medijima, Kina je bez srama izdvojila Australiju iz nove trgovinske organizacije.
Evropljani bi posebno trebalo da uzmu u obzir ovo ponašanje. Američki saveznici uskoro će se osloboditi Trampa i njegove nacionalističke spoljne politike. Ali ako se „Prvo Amerika“ jednostavno zameni „Prvo Kina“, malo će se dobiti. Evropljani i drugi će i dalje gledati niz bure beskrajnih danaka i poklona. Evropljani se moraju probuditi. Ovo je poslednja šansa da se ojača „dobroćudni“ hegemon i obećanje slobode u 21. veku.
(Piše: Joška Fišer, nemački ministar spoljnih poslova i vicekancelar od 1998. do 2005. godine, bio je lider Nemačke stranke zelenih skoro 20 godina. Ekskluzivno pravo za "Blic" od Project Syndicate)