O proširenju porodice ne treba razmišljati kao o projektu: Ministarka Macura otkriva kao osnažiti mlade za roditeljstvo

O proširenju porodice ne treba razmišljati kao o projektu. To treba da bude jedan deo sazrevanja i funkcionisanja jer svako odlaganje, pokazala je nauka, izaziva posledice koje je jako teško otkloniti, poručila je Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i političkog i ekonomskog osnaživanja žena.

U podkastu "Za srce više", u okviru istoimene nacionalne kampanje o fertilitetu, ministarka je otkrila da je kombinacija različitih uzroka dovela do toga da mi danas imamo jednu ravan što se tiče stope fertiliteta.

Poručila je da za mlade ljude koji žele da se ostvare i karijerno i u ulozi roditelja treba gajiti poslovno okruženje koje im pruža podršku na tom planu, kao i da je neophodno menjati kulturu življenja novih generacija - obaveze u domaćinstvu treba da podele muškarci i žene, a ne da žena, koja je i te kako prisutna na tržištu rada, bude opterežena i poslovima u dmaćinstvu.

Loša demografska slika posledica procesa koji je počeo pre 100 godina

U podkastu je gost bio i Miodrag Pantović, doktorand demografije na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i šef kabineta ministarke Macure, koji je podsetio da smo mi među 10 najstarijih nacija u svetu, a da je loša demografska slika Srbije, posledica procesa koji su počeli pre stotinu godina.

- U demografiji jedno od osnovnih merila je ukupna stopa fertiliteta odnosno broj dece koji će žena da rodi. Da bi se održala nacija odnosno država potrebna je prosta reprodukcija. Potrebno je da, u proseku da svaka žena rodi 2,1 dete, a to je kod nas zadnji put postignuto negde krajem 50-ih godina 20. veka. I, od tada, Srbija nikada nije imala godinu u kojoj je prosečno žena rodila više od 2,1 deteta - kaže demograf Miodrag Pantović.

Prema njegovim rečima, ako se uporedimo sa drugim zemljama regiona, Evrope ili sveta, onda Srbija ima najduži kontinuitet tog niskog rađanja na globalnom nivou

- Ako računamo da je to negde 1957. ili 1958 godine, kada smo prvi put pali ispod te stope od 2,1, a danas je 2026. godina, to je više od 66,67 godina. Ceo jedan radni vek nekoga ko je rođen u Srbiji obeležava taj period u kome nema dovoljno rađanja. Poslednja generacija u Srbiji žena koja je rodila više od 2,1 deteta je rođena pre Prvog svetskog rata - navodi demograf Miodrag Pantović.

Negativan prirodni priraštaj u Srbiji - više mrtvih nego rođenih, u Srbiji je prvi put zabeležen 1991. godine.

- Kada spadne ta stopa ispod tog magičnog broja od 2,1 dovoljnog za prostu reprodukciju, ne mora da znači da će automatski krenuti stovništvo da se smanjuje, da ćete imati više mrtvih od rođenih, nego je potreban određeni period vremena. Znači, Srbiji je trebalo negde oko 30 godina, od momenta kada je pala ispod broja 2,1 do 1991. godine kada je prvi put zabeležen negativni prirodni priraštaj. Možda bi čak i ranije došlo do tog pada, ali je Srbija useljenička zemlja, ogroman broj ljudi, pre svega, Srba iz drugih republika bivše Jugoslavije dolazio je u Srbiju, i na taj način usporavao naše negativne demografske procese - objasnio je demograf Miodrag Pantović.

Kombinacija različitih faktora

Sagovornici Sandre Jovanović složili su se da je smanjena stopa fertiliteta posledica kombinacije različitih faktora - ekonomskih, kulturoloških, modernizacije, obrazovanje...

- Ranije se smatralo da samo razvijene zemlje imaju problema sa niskim rađanjem. Danas postoji čitav niz zemalja i država sveta koje su prilično nerazvijene. Recimo, Tajland, određene države arapskog sveta imaju stopu ukupnog fertiliteta jedan ili ispod jedan a u Srbiji je oko 1,6, a te države su izrazito nerazvijene. Znači, više nije ekonomski faktor, nego kombinacija - kulture, modernizacije, obrazovanja, ekonomije - kompleksan uticaj različitih faktora - naveo je Miograd Pantović.

Cilj osnažiti mlade na roditeljstva

Ministarka Tatjana Macura istakla je da je kampanja "Za srce više" teži da pomogne svima onima koji inicijalno pokazuju želju i volju da imaju porodicu sa decom, da se u tim novim ulogama nađu pre nego što bude kasno.

- Do tog odlaganja dolazi i iz nekih zabluda kojima svedočimo. Recimo, ako čujemo da je neka žena postala majka u 55. godini bez dodatnih objašnjenja, mi možemo možda podsvesno odluku o tome odložimo, jer može i sa 55 godina da se postane majka. Postoji potreba da se sa mladim ljudima razgovara u trenutku kada ni ne razmišljaju o tome da planiraju porodicu. O tome u kojim je godinama je to možda najbolje da učine da ne bi došli u situaciju da imaju zdravstvene komplikacije.

- Važno mi je bilo da osvestimo i taj momenat koji je sve prisutniji zbog uticaja društvenih mreža - a to je težnja ka perfektnom načinu života. Da ne posmatramo te neke nove uloge kao projektnu aktivnost koja dolazi nakon svih drugih nekih projektnih aktivnosti. Želim da završim fakultet kao jedan projekat, pa želim da se zaposlim kao drugi projekat, pa da se stabilizujem, onda stan, pa želim da putujem.... E, onda ću da dođem do tog nivoa da razmišljam o proširenju porodice.

- Teži se nekom perfekcionizmu, i kao neko ko je, ipak, decu dobio u podstanarskom okruženju gradeći tek početak svog posla, želim da pošaljem poruku da to može. Ne kažem da je bilo lako, ali i kroz te neke, na prvi pogled, banalne primere možemo da pošaljemo upravo prave poruke, a to su - nemojte da razmišljate o proširenju porodice kao nekom projektu. To treba da bude jedan deo sazrevanja i funkcionisanja jer svako odlaganje, pokazala je nauka, izaziva posledice koje je jako teško otkloniti - istakla je ministarka Tatjana Macura.

Prema njenim rečima, zabluda je da je finansijska stabilnost osnova za planiranje porodice.

- Treba da uvažimo činjenicu da Srbija danas ekonomski stoji najbolje nego ikad u svojoj istoriji. Verujem da kada bi svako objektivno pogledao svoju ekonomsku situaciju danas i uporedio sa ekonomskom situacijom roditelja, i baka i deka, mislim da bi sigurno mogao da konstatuje da današnje generacije žive nikad bolje.

- Da li smo zadovoljni time, da li su nam se protevi u skladu sa tim ekonomskim statusom i i povećali. Pretpostaviću da jeste. Vreme je pokazalo da nas težnja ka tom perfektnom životu odvlači da odlažemo određene odluke. Mi smo jako država koja investira jako mnogo sredstava u podršku porodicama koje žele da imaju decu i to na različitim nivoima. To je dovelo u određenim grupama do boljih rezultata, nego što je to bio ranije slučaj, kao što je povećanje broja porodica sa troje i četvoro dece. Sa druge strane, nisu se desile epohalne promene kod porodica kod kojih su očekivanja bila najveć - porodica koje već imaju jedno dete i trebalo bi da imaju dvoje dece, odnosno planiraju drugo dete a iz nekog razloga odustanu od tih planova. Tako da je kombinacija različitih uzroka u stvari dovela do toga da mi danas imamo jednu ravan što se tiče stope fertiliteta. Ona je već godinama takva, održava se stabilno zbog upravo ovih finansijskih izdvajanja koja su ogromna. Inače pretpostavićemo naravno da bi bila značajno gora da nije bilo ovakvih intervencija ali same te intervencije očigledno nisu dovoljne - rekla je ministarka Tatjana Macura.

Tri grupe u fokusu kampanje

Cilj kampanje je edukacija a ministarka je navela da su identifikovane tri grupe, od kojih dve čine mladi.

- Prvu grupa su mladi ljudi koji sada završavaju treću i četvrtu godinu srednje škole, upravo zbog činjenice da oni već u tom periodu lagano ulaze u neke i seksualne odnose i razmišljaju o partnerima, i treba da nauče više, ako do tada nisu naučili o svom reproduktivnom zdravlju, kako mogu da se zaštite i da preventivno deluju u pogledu toga šta u budućnosti planiraju.

- Drugu grupu čine oni mladi koji su do 30 godina života, koja već planira porodicu i treba da dobiju informacije zašto je važno da ne odlažu te odluke i zašto nije svejedno ako razmišljaju o planiranju porodice do 30. i posle 35. godine, kako to izgleda iz ugla žene, kako to izgleda iz ugla muškarca, koji su sve pregledi potrebni i neophodni da se obave, kada da posumnjaju da nešto nije u redu... - navela je ministarka Tatjana Macura.

Razumevanje poslovno okruženje

Kao treću grupu, ministarka navodi otvaranje dijaloga u poslovnom okruženju. Kako je istakla, važno je da mlade ljude, kojima je važno da se karijerno ostvaruju, da ih razume poslovno okruženje, počevši od njihovog poslodavca, pa do onih ljudi koji dele prostor sa njima.

- Treba da pokažu jedan viši nivo razumevanja, onda kada prolaze kroz određene postupke koji su možda zahtevni, kao što su procesi vantelesne oplodnje, ili onda kada planiraju porodicu ili dobijaju malo dete. Možda je neophodno da se pokaže razumevanje kada neko ima malu decu pa da se omogući fleksibilni način rada. Mi se danas nalazimo na istorijski niskoj stopi nezaposlenosti u zemlji i samim tim poslodavci više nemaju onaj luksuz, pa da kažu: "Aha, ja neću ženu koja je u reproduktivnom periodu da zaposlim zato što će ona sad da pokuša da postane majka, pa će izostati.." Poslodavci danas razmišljaju o tome kako da sačuvaju i kako da motivišu zaposlene koji su kvalifikovani i koji odgovaraju njihovom biznisu, i da im izađu u susret sa različitim merama podrške. Ja još nisam srela nijednog poslodavca koji je rekao: "Ja ne želim da vidim žene koje su zaposlene u okviru kompanije da se ostvaruju u nekim novim ulogama kao što su majčinske - kaže ministarka.

Današnje žene su i na tržištu rada i u domaćinstvu

Ministarka se osvrnula i na stvar o kojoj se danas jako malo govori - našu kulturu življenja u kojoj se od žena očekuje da pokazuju jako visok nivo i prisutnosti u domaćinstvu ali i da budu ostvarene na različitim poljima kada je u pitanju njihova karijera.

- Žene su danas, za razliku od naših mama i baka, možda ne toliko ni od mama, koliko u odnosu na bake, i te kako prisutne na tržištu rada sa istim onim očekivanjima koje smo imal naše bake u domaćinstvu. Danas su žene opterećene i kućnim poslovima i imaju radne obaveze, dok kod muškaraca se u tom smislu ništa nije, ili se nije značajnije promenilo.

- Tako da naš zajednički zadatak treba da bude da menjamo tu kulturu kod novih generacija. Da razumeju zašto je neophodno da određene obaveze u domaćinstvu dele ravnopravno muškarci i žene, kako ne bi dolazili u situaciju da se zbog toga što je neko preopterećen poslovnim i privatnim obavezama odlučuje za to da nema decu uopšte ili da se posle prvog deteta ne odlučuje za drugo - istakla je Tatjana Macura.

Demograf Miodrag Pantović dodaje i da se danas dete često predstavlja kao veliki trošak. Komentarišući to što se većina žena za orvo dete odlučuje posle 35. godine, izneo je i podatak da u nekim državama sveta i to razvijenim, danas ima veći broj dece koji se rodi posle 40. godine majke nego pre 25. godine.

Kada mogu da se očekuju efekti kamanje "Za srce više"

Demograf Miodrag antović kaže da efekti kampanje "Za srce više" mogu da se očekujeu za nekoliko godina, pet do 10 jer su to spori procesi.

- Ako sad povećate rađanje, posledice toga će se osetiti tek za 10 do 15 godina, kada će biti više dece u školama, možda će se poboljšati radna snaga.. Jednostavno, to zahteva protok određenog vremena - kaže demograf Miodrag Pantović.

Dodaje i da većina ekonomski jakih zemalja imaju nisku stopu fertiliteta.

- Pogotovo zemlje Južne Evrope, Italija, Španija, Portugalija...One su najgore. Zatim naše susedstvo je jako loše. Skandinavke zemlje su među prvima u svetu počele ove mere, još negde pre Drugog svetskog rata, i oni su pioniri finansijske podrške porodicama sa decom i uopšte merama populacione politike. One su prilično dobro stajale do pre nekoliko godina, ali poslednjih godina i kod njih je došlo do pada stope fertiliteta i vrti se negde slično našoj.

- Srbija ima jednu od najviših stopa, ako bi se gledala statistika ukupnog fertiliteta na nivou Evrope. Sada je među prvih pet ili šest država, što je opet stvarno, s obzirom na kako u lošim demografskim procesima mi živimo zadnjih 70 godina, veliki uspeh. I jedna od država koja izdvaja i najviše stvarno za mere populacione politike. Na globalnom nivou, ako se gleda bruto društveni proizvod - istakao je demograg Miodrag Pantović.