Na Kanli kuli otvoren je 39. Hercegnovski filmski festival prikazivanjem danskog filma 'Dom' Marijane Janković.
Film baziran na autorkinoj istinitoj priči govori o porodici koja se 1991. iz Crne Gore seli u Dansku u potrazi za boljim životom.
Te gotovo vrele večeri 22.avgusta na prepunoj Kanli kuli hvale vrednim danskim filmom „Dom“ Marijane Janković počeo je 39. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro film festival.
Naravno, i prethodno svečanom ceremonijom, uručenjem prestižne nagrade „Milan Žmukić“ ćerki Bogdana Diklića budući da je on iz zdravstvenih razloga bio sprečen da da dođe, intoniranjem himne, obraćanjem zvaničnika...
Ni malo bajkovita zemlja bajki
Siže ovog debitantskog ostvarenja danske autorke crnogorskog porekla bazira se na istinitoj priči o porodici koja se pod pritiskom pre svega beznađa a i bede 1991 seli iz crnogorskog, nerazvijenog mesta u Dansku a u potrazi za boljim životom. No, u datim (ne)prilikama roditelji su prinuđeni da povedu šestogodišnju Maju (zanimljivo autentična Tara Čubrilo) a dva nešto starija sina ostave u rodnom kršu sa bakom. Tamo u Danskoj, zemlji Andersena i bajki, porodica se suočava sa svakovrsnim iskušenjima a uz to, više nego što su mogli slutiti, rane na duši ostavljenih sinova urezuju trajne i tektonske rezova...
Ovo je zapravo, uglavnom, autorkina biografska priča ali odmerenim, decentnim a snažnim filmskim jezikom ona dobija univerzalni karakter otvarajući, između ostalog, pitanje – a šta je to zapravo dom; fizičko mesto, (samo)osećanje, način mišljenja i svakodnevice...
Bez patetike
Jedna od bitnih odrednica filma ogleda se u činjenici da je duboko ličan, ali ni malo privatan. A tokom 105 minuta trajanja pleše na terenu emocija a nijednom ne sklizne u patetiku.
Suptilno preispituje i temu kako i koliko društveni kontekst oblikuje lični život; počev od diskretnog nagoveštaja onoga što donosi jugoslovenska svakodnevica te ’91 – od otimačine, preko gaženja ljudskog u ljudima, pa na dalje – što je, znamo, rezultiralo paklenim. Primerice; Marko (krajnje istinit, potresan Dejan Čukić) i Vera (svedena a ubojito odlična Nada Šargin) vrlo naporno i vredno rade ali ne primaju nikakav novac, preti im isključenje struje... U posetu im dolazi rođak koji već dugo živi i radi u Danskoj (odlični Zlatko Burić) teška srca se ipak odlučuju da zakorače ka eventualnom boljem sutra tj. mestu gde bi mogli obezbediti sutrašnjicu sopstvenoj deci. Ali, sinovi moraju da ostanu, tamo se za početak nastanjuju kod njegove sestre (izražajna i ubedljiva Dubravka Drakić), sklapaju skupe i sumanute brakove da bi obezbedili državljanstvo... Dani se nižu donoseći svakovrsne nevolje a mala Maja da Danska nije obećana zemlja iz bajke. Ukratko, sa gotovo hirurškom preciznošću i velikim emotivnim uticajem, rediteljka dočarava izolaciju koja pogađa i Maju i njene roditelje u kolopletu žudnje za životom.
Suočavanja
Kraj filma suočava nas, između ostalog, sa odraslom Majom, njenom braćom, očevom bolešću...
Kada bi trebalo sažeti sve u par redova; i na platnu i u gledalištu lebdelo je – filmskim jezikom ozbiljnog volumena – pitanje gde može biti dom ako izgubimo sebe i, sa druge strane, a imamo li pravo da ne pokušamo...
Sporedne uloge igraju vrhunski danski glumci poput Trine Dirholm, Jespera Kristensena i Lene Marije Kristensen , a u glumačkoj ekipi su i Bane Trifunović, Olga Odanović i drugi.
Na konferenciji za novinare, održanoj danas, rediteljka je, između ostalog, rekla.
- Živimo u vremenu kada se mnogi ljudi, poneseni životnim vihorima, u svetu osećaju kao stranci. Nastojala sam da ovim filmom teške priče pretvorim u ponos.