Dobitnik NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine objavljen u 2025. godini na srpskom jeziku je Darko Tuševljaković za roman „Karota” („Laguna”), saopšteno je danas u Kolarčevoj zadužbini.
Odluku o laureatu NIN-ove nagrade doneo je žiri u sastavu u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković.
Laureat Darko Tuševljaković je zahvaljujući se na ovoj nagradi izjavio:
- Veću čast pisac u ovoj zemlji ne može da dobije u književnom smislu tako da sam zaista zahvalan i počastvovan što je žiri od kompletne prošlogodišnje produkcije izdvojio na kraju moj roman.
"Mnogo toga je neizvesno"
Kad pišete roman mnogo toga je neizvesno. Dok ga pišete je prvo neizvesno da li će na kraju to ispasti onako kako ste inicijalno zamislili. Nikad neće do kraja. Ali i kad završite pisanje nikad ne možete sa sigurnošću znati ni kako će čitalac čitati taj vaš tekst, da li će ono što ste želeli da kažete uspeti da dopre do njega na način na koji ste vi to zamislili. Neće sigurno u potpunosti, ali hoće li na bilo koji način uspeti vaš tekst da dopre do drugoga.
I nekako uvek se nadate da će taj vaš tekst ostaviti što dublji trag. A kada se osvrnemo na spisak dosadašnjih dobitnika Ninove nagrade jasno se vidi da su to mahom imena koja su formirala našu književnost od polovine prošlog veka naovamo tako da je zaista velika čast naći se na tom spisku - istakao je Tuševljaković na današnjoj svečanosti.
Govoreći o nastanku romana, naveo je da je „Karota“ pisana relativno dugo i da sadrži autobiografske elemente.
- Nije mi bilo lako da je pišem. Po završetku rada pomešale su se dve snažne emocije. S jedne strane, osetio sam izvesno olakšanje, jer je ta priča izašla iz mene. S druge strane, osetio sam veliki umor. Tek nakon završenog posla kao da me je stigao sav umor te dve godine, otprilike koliko je taj tekst nastajao. To je nekako kao posle teškog ispita na fakultetu, kada osetite prazninu i kada vam je, u suštini, najbolje samo da legnete i da spavate - ispričao je dobitnik, prenosi NIN.
Darko Tuševljaković je ranije o svom romanu rekao da je inicijalna kapisla je bila pomisao da su ljudi koji su silom prilika menjali lokacije zapravo svaki put započinjali život iz početka.
- Želeo sam da se priča oslanja na iskustvo, ali da se odvoji od ispovednog, da u tom smislu prati postupak koji sam i ranije primenjivao, a to je da se doživljeno provuče što podrobnije kroz unutrašnje filtere, jer se tako ono preobražava u nešto novo i neočekivano. Inicijalna kapisla je, mislim, bila pomisao da su ljudi koji su silom prilika menjali lokacije zapravo svaki put započinjali život iz početka. Od toga se, postepeno, razvila priča o Karoti i Zadru kojom sam bio zadovoljan”, rekao je Tuševljaković u intervju za NIN nakon što se njegov roman našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.
Jerkov: Kod većine članova žirija ovaj roman se nalazio među prva tri
Podsetimo, u najužem izboru, a to su, po redosledu pristizanja u redakciju NIN-a: „Karota” Darka Tuševljakovića („Laguna”), „Balada o ubici i ubici i ubici” Dalibora Pejića („Geopoetika”), „Frau Beta” Laure Barne („HERAedu”), „Besmrtne ludosti gospođe Kubat”, Milan Tripković („Akademska knjiga”, Novi Sad), „Razgovori s vješticom” Vladimira Vujovića („Sumatra”) i „Opatija Svetog Vartolomeja” Miloša Perišića („No rules publishing”).
- Žiri je nekoliko meseci uporno i usresređeno čitao nekoliko romana i došao do ovog užeg izbora, za koji smatra da su vrlo ujednačene i konkurentne knjige. Danas je, posle intenzivnog dijaloga, odlučio da nagradu odnese Darko Tuševljaković za roman “Karota”, rekao je danas predsednik žirija, Aleksandar Jerkov, prenosi NIN.
Jerkov je istakao da je ukupan utisak produkcije bio visok i ujednačen, tako da se žiri namučio do poslednjeg trenutka i nije bilo jasno u kojem će pravcu odluka otići.
Predsednik žirija je istako da je ukupan utisak o produkciji ove godine bio neuobičajeno snažan i ujednačen. Kako je naveo, žiri se prilično namučio i do poslednjeg trenutka nije bilo sasvim jasno šta će se dogoditi, odnosno kako će se odluka prelomiti.
- Različite sudbine, različiti poetički elementi, kod nekih romana problemi i sadržaji, kod drugih priča i karakteri, a kod trećih neka vrsta srpske neuvezanosti i uzbudljivosti – sve se to sudaralo. Posebno želim da naglasim da smo imali jedan debitantski roman i jedan roman izuzetno mladog pisca. Takođe, u čak tri romana u horizontu se pojavljuje slikarstvo, što je zaista veoma neobično. Svi ti različiti aspekti su se ukrštali, pa je žiri uporno i intenzivno radio. Odluka je doneta praktično jednoglasno. Istina, nije svim članovima žirija ovaj roman bio prvi izbor, ali se kod većine nalazio među prva tri. Kada smo sabrali glasove, videli smo da smo došli do neophodne raspodele i da možemo smatrati da je nagrada dodeljena jednoglasno - rekao je Jerkov.
On je otkrio da druga knjiga oko koje se najviše raspravljalo bio roman "Razgovori s vješticom" mladog autora Vladimira Vujovića.