Otvoreno pismo Bojana Suđića Beogradskoj filharmoniji: Čitav život sam posvetio muzici, politikom se ne bavim

Nakon što je Beogradska filharmonija saopštila da se protivi odluci da Bojan Suđić bude v.d. direktora te institucije, ocenivši da je takvo kadrovsko rešenje moralno neprihvatljivo, proizvod obmane i da se radi isključivo o ličnom interesu, novopostavljeni vršilac dužnosti direktora BF, obratio se kolektivu Filharmonije otvorenim pismom.

Suđićevo pismo članovima Beogradske filharmonije prenosimo u celosti:

"Na poziv Ministarstva kulture, kao nadležne institucije, prihvatio sam naimenovanje za v.d. direktora Beogradske filharmonije, kako bih pomogao u boljem funkcionisanju važne kulturne ustanove koja je već duže vremena bila bez predsednika Upravnog odbora i sa dugogodišnjim v.d. direktorom, takođe u ostavci.

Smatrao sam da moja stručnost, iskustvo i reference bez ijedne mrlje mogu doprineti boljitku muzičke institucije stare 103 godina na čijem su se čelu od osnivanja nalazili upravo brojni dirigenti, između ostalih i moj profesor.

Sa Beogradskom filharmonijom sam ostvario i značajan broj koncerata kao dirigent, još od mog prvog nastupa 1989. godine, preko nastupa u sezoni i na Bemus-u, turneje po Kini, realizovanog CD-a sa muzikom Rahmanjinova... da bi se saradnja zaustavila iz razloga mog naimenovanja na mesto umetničkog direktora i šefa dirigenta SO i Hora RTS. Beogradska filharmonija me je pozvala i da pomognem u pripremi programa prilikom prvog dolaska Zubina Mehte u Beograd posle 5. oktobra 2000. godine.

U međuvremenu, Beogradska filharmonija je rasla i razvijala se, ali je i moja karijera beležila uspon uz veliki broj realizovanih koncerata, brojna priznanja stručne kritike i saradnju sa najvećim svetskim umetnicima i brojnim ansamblima po svetu. Na poziv jednog od najvećih violinista današnjice Vadima Rjepina, sa kojim sam svojevremeno nastupao u Meksiku, ubrzo ću nastupiti na čuvenom Transsibirskom festivalu, jednom od dva najprestižnija festivala u Rusiji, gde su već nastupala sva najveća svetska imena.

Ukoliko su stručnost i reference elementi koji su značajni za izbor na rukovodeće mesto u Beogradskoj filharmoniji, verujem da po svim parametrima moji bitno nadilaze sve prethodnike na ovom mestu u poslednjih trideset pet i više godina.

Naimenovanje na mesto v.d. direktora Beogradske filharmonije vrši isključivo Vlada Srbije, kao i u svim ostalim institucijama kulture. Na ovakav poziv nisam mogao da se glušim. Čitav život sam posvetio muzici, politikom se ne bavim.

Dodatna motivacija je bila i činjenica da sam sa više od trideset muzičara Beogradske filharmonije imao priliku da sarađujem u protekle četiri godine u okviru ansambala Virtuozi i Srpska filharmonija, sa najlepšim iskustvom, sve do nedavnog, zaista spektakularnog Novogodišnjeg koncerta pred 8.000 ljudi u Sava centru.

Ipak, manji broj ljudi unutar Kuće je napravio atmosferu linča, ne birajući reči ispod svakog ljudskog i profesionalnog dostojanstva da u javnost o meni iznese neistine, klevete, kafanske priče i ogovaranja bez ikakvih osnova. Upućene su mi prijateljske poruke da se povučem "jer se ovo neće smiriti", objava na mrežama me čak naziva "namesnikom", grozničavo se telefonira u potrazi za bilo čime što bi me eventualno ocrnilo... Da li je preostalo razuma i pristojnosti, čime je ovo zasluženo?

Uporište za neslaganje sa mojim postavljenjem je bazirano na rekla-kazala, i čistoj pizmi, bez ikakvog valjanog argumenta. Izgovorene su preteške reči koje ne pripadaju iole pristojnoj komunikaciji. Iz kulturne institucije prvog reda poseglo se za nedoličnim metodama kojima se urušava i sopstveno i moje dostojanstvo. O meni su netačne i prezirne reči sastavljali oni koji nemaju ni deo mojih ostvarenja, zaogrnutiu grupu bez osećanja pristojnosti, poštovanja, principa istinitosti i odgovornosti.

Nažalost, to je čest slučaj i u našem društvu, u kome je odavno normalno da se pojedinci sa lakoćom izruguju svemu i svakome, bez ikakvog osećanja mere i shvatanja sopstvenog mesta i dometa. Po tome se nažalost bitno razlikujemo od brojnih Emilja u kojima su takvi odnosi skoro nezamislivi.

Naša je istorija puna poništavanja i sakrivanja najvrednijih, pa je osnivač Beogradske filharmonije Stevan Hristić samo sporadično prisutan u programima, a tvorac "zlatnog perioda" BF Živojin Zdravković, posle penzionisanja više nije stao za pult Beogradske filharmonije, itd.

Negovanje principa "pre mene nije bilo ničega" i "posle mene katastrofa" košta nas puno kao društvo, a Beogradska filharmonija bi trebalo da bude čuvar tradicije i promoter univerzalnih, ne samo muzičkih vrednosti, istine, česti i dostojanstva, svetih principa koji su u poslednjim javnim obraćanjima poništeni tabloidno-zadrugarskim stilom u kome nije važno da li je nešto istinito ili nije, već je važno podići prašinu koja prekriva javnost i mene kao označenog protivnika.

"Ein Feste Burg ist Unser Gott", Bog je naša moćna tvrđava, Bahova je kantata čiji je naslov duboko u meni, i koji oslikava moja temeljna uverenja. Stoga me i nedostojni napadi u pokušaju diskreditacije moje ličnosti zbog nečijih suprotstavljenih interesa ne mogu uzdrmati.

Čuvajući i tuđe i svoje dostojanstvo ne želim da dalje budem uvučen u diskurs i aktivnosti u kojima je dozvoljeno i normalno javno iznošenje neistina i blaćenje mog imena bez ikakvog osnova.

Beogradsku filharmoniju doživljavam kao ansambl veoma kvalitetnih muzičara, koji svakako treba da imaju najbolje uslove i mogućnost da ostvaruju svoje kolektivne i pojedinačne interese. Zajedno sa partikularnim interesima prvenstvena svrha postojanja i delovanja mora biti ispunjavanje kulturnih potreba naše najšire zajednice i reprezentovanje srpske kulture u svetu, u okviru nacionalne strategije u kulturi na koju se čeka decenijama i za koju se nadam da ćemo je dočekati.

Stoga i direktor Beogradske filharmonije mora da bude odgovoran kako instituciji i zaposlenima, tako i više našem društvu u celini, te je po meni potpuno neprihvatljiva ispoljena arogancija i spuštanje izjava na nivo kafanskog naklapanja u kome se donose sudovi o nečijoj moralno-političkoj podobnosti, gde se određuje ko je pozvan na žurku a ko nije, ko je kakav čovek, i gde se ocenjuje da li je neko fića, jugo, mercedes ili ferari.

U nedostatku detaljne kulturne strategije, koja treba da bude rezultat što šireg društvenog konsenzusa, ostavljen je prostor za potpunu slobodu delovanja ambicioznih ali nedovoljno kompetentnih i odgovornih osoba, koje svaku svoju zamisao mogu da ostvaruju agresivnim marketinškim samohvalama, dok je za objektivne kritičare takvog ponašanja društvo ostavilo mesto mapetovaca na 4. galeriji bez mikrofona.

Takve apsolutne privilegije nisu česte u svetu, te se mogućnost bilo kakve promene doživljava kao "biti ili ne biti" u borbi svim sredstvima bez ostatka.

U takvoj borbi i na takvom nivou nikada nisam i neću učestvovati.

Nadam se da ću biti u prilici da dam svoj doprinos jačanju Beogradske filharmonije kroz zalaganje za uslove i kvalitet muzičara, kao i njenu prevashodnu ulogu kulturnog, muzičkog svetionika koji treba da osvetljava čitavu Srbiju".