Aronija je bobičasto voće koje najviše podseća na borovnicu i veoma je korisna kod preventive od malignih oboljenja, a efikasno pročišćava organizam od štetnih materija i teških metala.
Plodovi aronije sadrže vitamine C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvožđe, molibden, mangan, fosfor i jod. U samo 100 grama aronije nalazi se količina folne kiseline dovoljna za čitav dan.
Kada je reč o lekovitim svojstvima, njih je teško sve nabrojati: podstiče cirkulaciju, pročišćava krv, ublažava migrene, utiče na rad želuca i creva, popravlja imunitet, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija...
Aronija takođe reguliše rad štitne žlezde, odlična je u borbi protiv dijabetesa i oboljenja u vezi sa žuči.
Zahvaljujući visokoj količini antioksidanata, aronija uništava ćelije kancera i zbog toga je obavezan deo terapije. Osim toga, sok od ove biljke se preporučuje u borbi protiv Alchajmerove bolesti i demencije. Nisu zanemarljiva ni njena kozmetička svojstva, jer sprečava pojavu bora i ubrzava zarastanje rana.
Da biste izvukli najviše iz aronije, najbolje je da je jedete svežu kao dodatak žitaricama, voćnim salatama ili u svežim sokovima. Odmah zatim ide sušena aronija, koju možete da dodajete jelima od mesa, hlebu, kolačima. Ukoliko želite, od aronije možete da napravite čak i džem, koji će i nakon kuvanja zadržati vitamine i minerale neophodne organizmu tokom zime.
Lako se odgaja
Ova biljka, koja se kod nas pojavila pre nekoliko godina, otporna je na niske temperature, a može da raste i na temperaturi od minus 45 stepeni i veoma je laka za odgajanje.
Aronija je grmasta biljka pogodna za sadnju i na manje plodnom tlu. Ne zahteva posebnu negu, a raste na svim tipovima zemljišta, osim na zasoljenim tlu. Sadi se u jesen, najčešće krajem novembra i lako se prima. Prva berba aronije moguća je u trećoj godini njenog života. U tom periodu formiraju se prosečno po dva grozda na biljci sa oko 35–40 plodova, ili oko 50 do 100 grama prinosa.