Sajber kriminal postao "treća ekonomija sveta": Prevare više nisu naivne, evo kako vam uzimaju novac i podatke u bankama (VIDEO)

Bankarski sektor u Srbiji suočava se sa sve sofisticiranijim sajber napadima, koji se najčešće odvijaju putem mobilnih aplikacija, veb portala i društvenih mreža. Iako banke ulažu značajne resurse u zaštitu sistema, najveći rizik i dalje predstavljaju sami korisnici, upozorava za "Blic TV", generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis.

Sajber kriminal postao "treća ekonomija sveta"

Prema njenim rečima, sajber kriminal danas ima razmere globalne ekonomije.

„To je treća ekonomija sveta, odmah iza SAD i Kine. Zamislite koliki su resursi iza toga“, ističe Papadakis.

Napadi su sve učestaliji, ali i znatno kompleksniji nego ranije, kada su se prevare uglavnom svodile na jednostavne mejlove.

Banke ulažu u zaštitu, ali napadi ne prestaju

Bankarski sektor kontinuirano investira u nove tehnologije i bezbednosne sisteme kako bi sprečio curenje podataka i zloupotrebe.

„Kupujemo nove alate, sarađujemo sa najboljim IT i sajber bezbednosnim kompanijama. Ne bi bilo ozbiljno reći da je proboj nemoguć, ali sistem funkcioniše i nema velikih curenja podataka“, navodi Papadakis.

Najslabija karika su korisnici

I pored naprednih sistema zaštite, prevaranti najčešće ciljaju upravo klijente.

„Ključ svih prevara je zloupotreba poverenja. To više nisu instant prevare, već proces koji traje nedeljama, pa i mesecima“, objašnjava ona.

Posebno su opasne investicione i takozvane romantične prevare, u kojima prevaranti kroz duži period grade odnos sa žrtvom pre nego što dođe do finansijskog gubitka.

Kako funkcionišu investicione prevare

Jedan od najčešćih modela počinje lažnim oglasima na društvenim mrežama ili portalima.

Prevaranti često koriste likove poznatih ličnosti, političara ili novinara kako bi stvorili utisak kredibiliteta i podstakli građane da investiraju.

Nakon početnog ulaganja, koje je obično manje, iznosi se postepeno povećavaju.

Problem nastaje kada korisnik pokuša da povuče novac.

„Tada mu se govori da postoji tehnički problem i traže se dodatni podaci ili pristup računaru. U tom trenutku dolazi do krađe novca i podataka“, upozorava Papadakis.

Kako se zaštititi

Stručnjaci savetuju nekoliko osnovnih pravila:

• Nikada ne deliti PIN, OTP kod ili pristup računaru
• Ne verovati pozivima koji dolaze „iz banke“ bez provere
• Uvek samostalno kontaktirati banku putem zvaničnih kanala
• Obratiti pažnju na sumnjive mejlove i linkove

„Ako vi niste započeli komunikaciju, obavezno proverite. Nijedan bankarski službenik nema pravo da traži pristup vašem računaru“, naglašava Papadakis.

Digitalizacija donosi i nove rizike

Sve veći broj korisnika prelazi na onlajn bankarstvo, dok se broj odlazaka u ekspoziture smanjuje.

Ovaj trend je globalan i ne može se zaustaviti, ali donosi dodatne izazove, posebno za starije korisnike.

Banke zato pojačavaju edukaciju klijenata, kako kroz poslovnice, tako i putem svojih internet stranica i kampanja.

Fokus na investicione prevare

Udruženje banaka Srbije već sprovodi kampanju podizanja svesti o sajber pretnjama, a fokus je sada upravo na investicionim prevarama zbog njihove složenosti i velikih finansijskih posledica.

„Kada dođe do gubitka novca, obično je već kasno. Prevara traje dugo i žrtva je već više puta izmanipulisana“, zaključuje Papadakis.

SEPA olakšava plaćanja, ali zahteva prilagođavanje

Od uvođenja SEPA sistema očekuju se brže i jednostavnije transakcije u evrima, uz manji broj potrebnih podataka.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da će biti potrebno vreme da se korisnici i banke u potpunosti prilagode novom sistemu.

Kreditna aktivnost raste

Istovremeno, beleži se rast kreditne aktivnosti u Srbiji.

Razlozi uključuju blažu monetarnu politiku, ograničenja kamatnih stopa za određene kategorije građana i povećanu dostupnost stambenih kredita za mlade.

Banke, kako se navodi, ostaju spremne za dalji rast tražnje, ali i za izazove koje donosi digitalna transformacija finansijskog sektora.