Esport više nije samo igra, već globalna, moćna sila: Ijan Smit za "Blic Biznis" otkriva šta koči industriju od 3 milijarde korisnika

Montenegro Future Festival (MFF), međunarodni događaj koji tradicionalno okuplja regionalnu i svetsku esport zajednicu, obeležio je poslednji aprilski vikend u Gradu Baru. Od petka, 24. aprila do nedelje, 26. aprila gosti iz 60 zemalja sveta su imali priliku da se edukuju, takmiče, razmene iskustva i čuju najnovija dostignuća u industriji koja broji više od 3 milijarde korisnika. Održan je niz panela sa govornicima koji su kroz svoja izlaganja objedinili gejming, tehnologiju, nauku, sport, biznis, kulturu i turizam. Ekipa "Blic Biznisa" je ispratila MFF kao jedan od medijskih partnera.

Kao što je ranije pisao "Blic Biznis", na samom početku MFF-a, između ostalog, bilo je reči o blokčejnu, najnovijim dostignućima u digitalnim sportovima i uplivu veštačke inteligencije, zatim je predstavljen koncept fidžital (phygital) takmičenja, karijernih prilika koje donosi esport, uključivanje obrazovnih i sportskih institucija i perspektivama gejming industrije.

Poslednjeg dana festivala akcentovana je transformacija koju sport doživljava zbog digitalnih inovacija, odnosno razvoja esporta. To je bila osnovna tema na panelu u kojem su učestvovali Jelena Dubljević (WNBA Championship Ring Holder), Kerit Braun (Predsednik Međunarodne federacije mešovitih borilačkih veština), Maja Peković (Zamenik generalnog sekretara i šef odeljenja za međunarodne odnose u Crnogorskom olimpijskom komitetu), Vlad Marinesku (Predsednik Međunarodne Esport federacije) i direktor Komercijalnog sektora u Crnogorskom Telekomu). Moderator je bio Ognjen Drašković, predsednik Esport Federacije u Srbiji i sportski novinar.

Govornici su još jednom istakli da esport više nije samo "zabava na marginama", već ozbiljan globalni fenomen i sadašnjost koja direktno oblikuje tehnološke veštine mladih, pripremajući ih za buduća i vrlo tražena zanimanja, kao i za zdrav i produktivan život ako se igra postavi na pravim osnovama.

Njegov ogroman ekonomski potencijal i popularnost među mlađim generacijama prepoznale su i tradicionalne institucije, uključujući Međunarodni olimpijski komitet koji sada ima komisije za integraciju esporta u globalni sportski ekosistem.

Poseban fokus stavljen je na položaj žena u sportu, pri čemu se ističu borba za institucionalnu ravnopravnost, zaštitu zdravlja i veću vidljivost u upravljačkim strukturama. Pored toga, objašnjen je značaj napredne telekomunikacione infrastrukture, poput 5G mreže i optike, kao neophodnog temelja za moderni esport ekosistem. Kroz lična iskustva profesionalaca i vrhunskih sportista poput Jelene Dubljević, koja je gradila karijeru u prestižnim svetskim ligama poput WNBA, istaknuta je važnost edukacije i stvaranja inkluzivnog okruženja za buduće generacije lidera.

Esport iz biznis ugla

Na MFF-u problematizovano je i "Unutrašnje upravljanje e-sportom: Pravila, rizici i odgovornost", kako je glasio naziv jednog panela.

Iza blistavih ekrana, rasprodatih arena i ogromne popularnosti gejminga i esporta, krije se industrija sa velikim izazovima u poslovnoj infrastrukturi, rekao je za "Blic Biznis" Ijan Smit, poverenik Komisije za integritet esporta (ESIC) na marginama Festivala.

- Iako pojedini delovi industrije, poput određenih organizatora turnira, izdavača video-igara, kompanija za klađenje i operatera rade odličan posao na promociji i održavanju integriteta, najveća prepreka ozbiljnijem razvoju esporta danas je nedostatak krovne institucije. Ne postoji jedinstveno telo koje bi osiguralo da se standardi poslovanja i integriteta univerzalno primenjuju, što ostavlja ogromne praznine u ekosistemu, rekao je Smit.

Smatra da bi se trebalo više fokusirati na strateško razmišljanje o standardizovanim polisama ili regulatornim telima na uštrb tehničkih i estetskih elemenata nekog spektakla koji se organizuje.

Prema njegovim rečima, kada se analizira poslovni model esporta, distribucija profita je izuzetno neravnomerna. Zarada je često usmerena na sam vrh industrije dok niži akteri često dobiju simbolične "zarade". - Ostavlja se vrlo malo prostora za ulaganje u dugoročnu infrastrukturu, koja bi koristila svima, od igrača do organizatora, naglašava Smit.

Rešenje ovog disbalansa i uspostavljanje reda, kako kaže, zahteva "šampiona" sa kredibilitetom. Inicijativa za promenu mora doći od onih koji drže kapital i kontrolišu tržište. Izdavači video-igara su ti koji moraju preuzeti odgovornost, jer poseduju i prava na igre i finansijsku moć.

- Umesto da brinu isključivo o popularnosti svojih naslova, izdavači bi trebalo da sarađuju kako bi unapredili celokupan ekosistem. Dobar primer ovakve prakse je kompanija Riot Games (kreator igre League of Legends), koja je uspostavila strukturisan model koji bi drugi delovi ekosistema mogli da posmatraju kao primer najbolje prakse i eventualno implementiraju.

Budućnost: Regionalni festivali i samoodrživost

Uprkos infrastrukturnim izazovima i "prilagođavanju" kroz koje je industrija prošla nakon pandemije kovida-19, budućnost esporta je svetla, smatra naš sagovornik.

- Proizvod je odličan, zadovoljava potrebe tržišta i privlači "mlade oči" koje su komercijalno najvrednije. Pored samog igranja, esport danas nudi obilje ozbiljnih karijera, od inženjera i majstora svetla do komentatora, rekao je on.

Na pitanje koliko su važni festivali poput MFF-a u Baru za esport kaže da su veoma značajan korak ka stabilizaciji industrije.

- Lokalni i regionalni događaji, poput onih u Crnoj Gori i na Balkanu, ključni su za razvoj, dok se prava slika mogućnosti koje može da ostvari industrija vidi na globalnim spektaklima. Kao primer održivog skaliranja, sagovornik navodi Esports World Cup u Rijadu, gde se na jednom mestu igra čak 23 različite igre. Iako su ovakvi mega-projekti trenutno u velikoj meri oslonjeni na državni kapital Saudijske Arabije, njihov ultimativni cilj i zadatak fondacije jeste stvaranje potpuno samoodrživog biznis modela kroz sponzorstva i monetizaciju podataka.

Ovakvi pomaci daju razlog za optimizam ljubiteljima esporta da se industrija kreće u pravcu kreiranja koherentnije i stabilnije strukture, koja će doneti benefit svim njenim učesnicima, zaključuje naš sagovornik.