Socijalna država u Nemačkoj suočava se sa neizbežnim zidom: demografski slom je bacio penzioni sistem na kolena, zbog čega država priprema drastično povećanje izdvajanja iz plata. Trenutna stopa doprinosa za zakonsko penzijsko osiguranje iznosi 18,6 odsto, što zaposleni i poslodavci plaćaju po pola. Međutim, to više nije dovoljno.

Nemačko penzijsko osiguranje (DRV) zvanično je potvrdilo crne prognoze: od 1. januara 2028. godine stopa skače na 19,9 odsto, dok će već 2029. godine doprinosi prvi put u istoriji probiti psihološku i ekonomsku granicu od 20 odsto.

Ključni podaci:

• Pad penzionih rezervi: Finansijske rezerve penzionog fonda do kraja 2027. godine biće „gotovo potpuno istopljene“, što zakonski primorava državu na hitno podizanje stope na 19,9 odsto u 2028. godini.
• Odnos zaposlenih i penzionera: Zbog masovnog odlaska takozvane „baby boom“ generacije u zasluženu penziju, odnos održivosti sistema pada sa trenutnih 2,5 na kritičnih 1,9 radnika na jednog penzionera.
• Opasnost od ranijeg poskupljenja: Ako savezna vlada u Berlinu zaista sprovede planirano smanjenje budžetskih subvencija za penzije u iznosu od četiri milijarde evra, talas poskupljenja doprinosa mogao bi početi već tokom 2027. godine.

Rezerve su se istopile, fond šalje dramatičan alarm

„Da bismo sprečili pad rezervi ispod zakonskog minimuma od 0,3 mesečnih izdataka, u 2028. godini biće neophodno podizanje stope doprinosa na 19,9 odsto“, otvoreno je priznao Alexander Gunkel, predsednik Nemačkog penzijskog osiguranja, piše Bild.

Situacija postaje dodatno napeta jer unutar vladajuće koalicije postoje ozbiljni pritisci za smanjenje državnih dotacija iz budžeta. Gunkel javno upozorava da bi takvi rezovi direktno prekršili ranija obećanja savezne vlade o stabilizaciji penzijskog sistema i da bi u tom slučaju teret pao isključivo na leđa zaposlenih i privrednika, koji ionako stenju pod visokim poreskim opterećenjima.

Na stolu radikalne reforme i penzija do 70. godine?

Kako bi građani lakše izračunali koliko će ih lično koštati ovaj „penzijski skok“, nemački mediji su već lansirali interaktivne kalkulatore u koje radnici unose svoju bruto platu i odmah vide koliko im država svakog meseca uskraćuje od neto iznosa.

Istorijski i kritični proboj gornje granice osiguranja

O sudbini i opstanku celokupnog nemačkog modela međugeneracijske solidarnosti trenutno odlučuje trinaestočlana stručna Penzijska komisija u Berlinu. Pritisak javnosti na njih je ogroman jer se u kuloarima već uveliko raspravlja o bolnim rezovima – poput smanjenja opšteg nivoa penzija, ali i o postepenom podizanju starosne granice za odlazak u penziju na 70 godina života.

Komisija planira da završi svoje pregovore krajem juna, kada će konačni izveštaj i konkretne predloge zakona zvanično predati saveznoj ministarki rada i socijalnih pitanja Bärbel Bas.

(Izvor: Feniks magazin)