Iako su početne investicije značajne, mogućnost visokih prinosa i zarade čine šparglu isplativom i atraktivnom za nove proizvođače
Gajenje špargle zahteva ozbiljnu pripremu i dugoročnu posvećenost, ali donosi stabilan plasman i sve veću vrednost na tržištu
Poslednjih godina, špargle su postale sve zanimljivija kultura i za proizvođače i za potrošače u Hrvatskoj. Nekada sezonska i ograničena kultura u domaćoj kuhinji, sada su sve češće na pijacama, u restoranima i na jelovnicima.
U Hrvatskoj se špargle tradicionalno vezuju za primorski region, posebno u Istri i delovima Dalmacije, gde prirodni uslovi pogoduju njenom spontanom rastu i uzgoju. Međutim, primetno je da se sve više malih proizvođača u kontinentalnom delu zemlje odlučuje za njenu sadnju, privučeni činjenicom da je to kultura koja iz godine u godinu dobija na vrednosti i potražnji.
Gajenje špargle zahteva strpljenje, dobru pripremu zemljišta i dugoročni pristup, ali zauzvrat može doneti stabilan plasman na tržištu koje je sve više orijentisano na sveže, lokalne i sezonske proizvode.
Sve popularnija kultura u regionu
Posebno je važno što špargla ima snažnu poziciju u ugostiteljstvu, naime, restorani je često uključuju u prolećne menije. Njena popularnost raste i među potrošačima koji traže lakšu i zdraviju hranu, čime se otvara dodatni prostor za domaću proizvodnju. Iako je još uvek delimično sezonska i donekle „premijum“ hrana, trend pokazuje da se njena dostupnost postepeno širi.
Činjenicu da interesovanje za ovu kulturu nije ograničeno samo na Hrvatsku potvrđuju i dešavanja u regionu. U Srbiji je, na primer, u poslednjih nekoliko godina sve veće interesovanje za uzgoj špargle, koja je donedavno tamo bila retkost i uglavnom uvozni proizvod.
Sve više poljoprivrednika i manjih gazdinstava odlučuje se za ulazak u proizvodnju upravo zbog dugoročnog potencijala ove kulture i rastuće potražnje na tržištu.
Od egzotične kulture do ozbiljne poljoprivredne opcije
Portal izveštava da se u Srbiji špargla postepeno transformiše iz „egzotične“ povrtarske kulture u ozbiljniju poljoprivrednu opciju, a proizvođači je sve više posmatraju kao alternativu klasičnim kulturama koje donose manju vrednost po površini. Poseban podsticaj pruža i činjenica da se povećava potražnja u gastronomiji, kao i interesovanje potrošača za svežim i sezonskim povrćem.
Prema pisanju portala, početna investicija u plantaže špargle nije mala i kreće se od približno 6.000 do 8.000 evra po hektaru, u zavisnosti od sadnog materijala, pripreme zemljišta i sistema za navodnjavanje. Kada plantaža uđe u punu plodnost, prinos može da se kreće od oko 3 do 6 tona po hektaru godišnje, u zavisnosti od kvaliteta proizvodnje i klimatskih uslova. Otkupna cena špargle na domaćem tržištu često se kreće od 2 do 4 evra po kilogramu, dok u periodima veće potražnje može biti i veća. To znači da bruto prihod po hektaru može dostići između 10.000 i 40.000 evra godišnje.
Ako uzmemo u obzir troškove održavanja, koji mogu iznositi između 2.000 i 5.000 evra po hektaru godišnje, neto dobit od dobro organizovane proizvodnje može biti značajna. U praksi to znači da proizvođač u punoj žetvi može zaraditi između 6.000 i 35.000 evra po hektaru godišnje. Naravno, ovi iznosi zavise od plasmana i kvaliteta proizvoda.
(Dnevno.hr)
