Glavni uzrok slabosti jena je velika razlika u kamatnim stopama između Japana i SAD-a
Investitori koriste keri trejd strategiju, pozajmljuju jeftin jen i ulažu u imovinu sa višim prinosima u inostranstvu
Dve nedelje nakon istorijske američko-japanske valutne intervencije, sprovedene prodajom evra bez znanja evropskih monetarnih vlasti, jen je izgubio oko polovine svojih dobitaka, što ponovo postavlja pitanja o tome koliko administrativne mere mogu promeniti fundamentalne tržišne trendove.
Japanska valuta se u petak kretala oko 159 jena za dolar, nakon što je odmah nakon intervencije ojačala na 155 jena. Pre zajedničke akcije Vašingtona i Tokija, kurs je nakratko premašio 163 jena za dolar. Tržišta sada ponovo prate psihološki važan nivo od 160 jena, što bi moglo da pokrene novu intervenciju.
Razlika u kamatnim stopama
Analitičari smatraju da je glavni razlog za kontinuirani pritisak na jen i dalje velika razlika u kamatnim stopama između Japana i Sjedinjenih Država. Dok američke državne obveznice nude znatno veće prinose od japanskih, investitori nastavljaju da pozajmljuju jeftin novac u jenima i ulažu ga u imovinu sa višim prinosom u inostranstvu, strategija poznata kao „keri trejd“.
„Intervencija je uplašila tržišta, ali nije zaustavila zakone finansija da kapital teče tamo gde su prinosi najveći“, rekao je Džasper Kol iz Moneks grupe za CNBC. Dodao je da će se taj trend nastaviti sve dok je cena novca u Japanu niža nego u inostranstvu.
Dodatni pritisak na jen vrše rastući prinosi na američke državne obveznice i više cene nafte, što posebno teško pogađa Japan kao glavnog uvoznika energije. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice je 4,686 odsto, dok je prinos na uporedivu japansku obveznicu 2,846 odsto.
Povećan oprez
Intervencija je uspela da smanji spekulativne pritiske na tržištu i poveća oprez među investitorima koji se klade na slabiji jen, ali nije promenila fundamentalne razloge zašto dolar ostaje atraktivniji.
Pažnja je sada usmerena na sastanak Banke Japana u septembru. Neki analitičari smatraju da bi dalje povećanje kamatnih stopa moglo stabilizovati jen na duži rok, dok drugi upozoravaju da problem nije samo monetarna politika, već i slabija investiciona atraktivnost Japana u poređenju sa Sjedinjenim Državama, gde velike investicije u veštačku inteligenciju i druge tehnologije nastavljaju da privlače globalni kapital.
"Lako je uplašiti tržište, ali da bi se ono ubedilo da promeni smer, potrebni su drugačiji podsticaji i poverenje“, zaključio je Kol. Prema procenama tržišta, ako jen ponovo brzo oslabi iznad nivoa od 160 za dolar, Tokio bi ponovo mogao da pribegne valutnoj intervenciji.
(Izvor: Poslovni.hr)
